Posle Uskrsa stiže novo povećanje! Pare će leći na račune, evo i kome sve

Početak aprila donosi dugo očekivane finansijske novosti za najstarije građane. Hrvatski zavod za penzijsko osiguranje (HZMO) započinje isplatu penzija za mart koje su usklađene prema novoj stopi od 2,68 odsto.

Iako se na prvi pogled ne radi o dramatičnom rastu, ovo usklađivanje, zasnovano na kretanju cena i plata u drugoj polovini prošle godine, doneće prosečno povećanje starosne penzije od 17 do 20 evra. Ono što je ključno jeste da će penzionerima uz uvećanu penziju na račune stići i razlika za prva dva meseca ove godine. Odluka se, naime, primenjuje retroaktivno od 1. januara, pa će isplata u aprilu sadržati i zaostatke za januar i februar, čime će se jednokratno povećati kućni budžeti.

Ukida se penalizacija

Ipak, najveće olakšanje osetiće oni koji su bili primorani da odu u prevremenu penziju. Za približno 127.000 korisnika koji su u međuvremenu navršili 70 godina života, s prvim danima aprila konačno se ispravlja dugogodišnja nepravda. Zakonskim izmenama koje su stupile na snagu početkom godine, HZMO je bio dužan da po službenoj dužnosti do kraja marta uskladi njihova rešenja i ukine penalizaciju, odnosno trajno umanjenje penzije zbog ranijeg penzionisanja. Za ovu veliku grupu to znači prosečno povećanje od oko 56 evra mesečno, a prvi konkretni efekti ove važne promene biće vidljivi upravo u aprilskim isplatama.

Veće i invalidske penzije

Značajno poboljšanje standarda stiže i za jednu od najranjivijih grupa – korisnike invalidskih penzija. Njih oko 219.000 obuhvaćeno je povećanjem od čak 10 odsto, što u proseku donosi oko 74 evra više mesečno. Ova mera, uz ukidanje obaveznih kontrolnih pregleda za korisnike, predstavlja važan korak ka obezbeđivanju dostojanstvenije starosti i finansijske stabilnosti za one čija je radna sposobnost trajno narušena. I za ovu grupu važi pravilo da će prva uvećana isplata stići tokom aprila, sa uključenim zaostacima od početka godine.

Uskrsnicu dele opštine

Dok su zakonska povećanja obezbeđena za sve, praznični dodaci, popularne uskrsnice, ponovo su zavisili od dobre volje i finansijskih mogućnosti gradova i opština. I ove godine slika je raznolika: dok su neki penzioneri dobili izdašne iznose, čak 90 odsto njih, kako tvrdi opozicija, ostalo je bez ikakve pomoći. Među najizdašnijima izdvojili su se Sinj, koji je isplaćivao i do 150 evra, Biograd na Moru sa 135 evra i Fažana sa 140 evra za one s najnižim primanjima. Najveći gradovi su se takođe uključili, pa je Zagreb isplatio 100 evra, Osijek do 120 evra, Rijeka 70, a Split 60 evra, ali su svuda važila stroga pravila imovinskog cenzusa, zbog čega je pomoć stigla samo do dela penzionerske populacije.

Politička prepucavanja i trajna rešenja

Isplata uskrsnica ponovo je pokrenula političke rasprave. Iz Bloka umirovljenici zajedno (BUZ) pozvali su Vladu da obezbedi univerzalnu uskrsnicu za sve penzionere u istom iznosu, tvrdeći da je postojeći model lokalnih samouprava nepravedan i stvara segregaciju. „To je klasična kupovina naklonosti birača i ozbiljna zloupotreba siromaštva ljudi“, poručio je predsednik BUZ-a Milivoj Špika. S druge strane, iz Hrvatske stranke umirovljenika (HSU), koja je deo vladajuće većine, odgovaraju da su takvi zahtevi nerealni s obzirom na globalnu krizu. Podsećaju da su se izborili za trajnije rešenje – godišnji dodatak na penziju koji je prošle godine iznosio šest evra po godini staža, a ove godine će se boriti da taj iznos bude najmanje 10 evra.

Nova pravila za rad i dodatni staž

Osim finansijskih povećanja, 2026. godina donela je i promene koje penzionerima nude veću fleksibilnost. Jedna od najvažnijih novina jeste mogućnost rada na puno radno vreme uz istovremeno primanje 50 odsto iznosa penzije. Time se otvara prostor za one koji se osećaju radno sposobnima da ostanu aktivni i značajno poprave kućni budžet. I dalje ostaje na snazi i opcija rada na pola radnog vremena, odnosno do 20 sati nedeljno, uz zadržavanje punog iznosa penzije. Dugoročno, na visinu budućih penzija uticaće i odluka o udvostručenju dodatnog staža za roditelje. Za svako rođeno ili usvojeno dete, staž se sada umesto šest priznaje u trajanju od 12 meseci, što će budućim generacijama obezbediti povoljniji obračun.

Vladin paket kao štit od inflacije

Kako bi se ublažili inflatorni pritisci, Vlada je predstavila i deseti paket mera pomoći vredan 450 miliona evra. Ključna odluka za penzionere odnosi se na cene energenata, koje će za domaćinstva ostati nepromenjene sve do 30. septembra. Time se obezbeđuje stabilnost troškova i sprečava novi cenovni šok koji bi dodatno opteretio građane. U okviru paketa nastavlja se i isplata mesečnih vaučera u iznosu od 70 evra za troškove energenata, namenjenih za oko 125.000 socijalno najugroženijih građana, čime se direktno pomaže onima kojima je pomoć najpotrebnija.

(Espreso/kurir biznis/Poslovni.hr/prenela PV)