Vodite računa kada kupujete stan: Srbi masovno padaju u ovu zamku, posle ih to košta 30.000 evra!

Tržište nekretnina u Srbiji ušlo je u godinu u kojoj kupci više ne mogu da se oslone na stare računice. Cene kvadrata novogradnje i starogradnje na najtraženijim lokacijama praktično su se izjednačile, a to menja sve.

Stevica Rajčetić, ispred kompanije Indomio, za "Blic Biznis" je analizirao šta kupci moraju da stave na papir pre nego što potpišu predugovor i gde se krije zamka koja danas prelama odluku.

Cene su se izjednačile i to je ključna promena

Do pre samo nekoliko godina pravilo je bilo jasno: starogradnja je bila osetno jeftinija po kvadratu, što je kupcima ostavljalo sasvim dovoljno prostora da pokriju troškove renoviranja i na kraju prođu jeftinije. Danas je situacija drastično drugačija.

- U 2026. godini ta razlika je gotovo nestala. Prosečna cena starogradnje u centralnim gradskim opštinama sada bukvalno "diše za vrat" cenama novogradnje na istim lokacijama - kaže Rajčetić za "Blic Biznis" i dodaje: - Ovaj podatak menja celokupnu logiku kupovine. Kada više ne postoji automatska prednost u ceni kvadrata, kupac mora da sabere sve troškove, odnosno novac koji mnogi u euforiji oko kupovine potpuno potcene.

Surova istina o renoviranju: Spremiti još 30.000 evra?

Renoviranje više nije usputni trošak, to je stavka koja često prelama odluku o kupovini. Rajčetić upozorava da mnogi kupci tu najozbiljnije pogreše.

- Kompletno sređivanje stana sa standardnim materijalima trenutno košta između 440 i 550 evra po kvadratnom metru. Ako kupac želi luksuzniju keramiku, podove i sanitarije, taj iznos lako ide i preko 600 evra po kvadratu, a ume da ode i dosta više - objašnjava on.

Prema rečima našeg sagovornika za renoviranje je potrebno je izdvojiti preko 30.000 evra

- U praksi, za prosečan stan od 60 kvadrata, na kupoprodajnu cenu morate dodati između 26.000 i 36.000 evra samo za majstore i materijal. Ako zbir cene starog stana i ovakvog renoviranja prelazi cenu "ključa u ruke" u novogradnji, računica je jasna - novogradnja je isplativija.

Poreski "trik" koji lomi odluku u korist novogradnje

Jedna od najvažnijih, a često zanemarenih razlika između novog i starog stana leži u poreskom tretmanu. Tu se, kaže naš sagovornik, krije i najveća potencijalna ušteda.

Kod novogradnje, u cenu je već uračunat PDV od 10%, dok se kod kupovine starogradnje od fizičkog lica plaća porez na prenos apsolutnih prava od 2,5%. Na papiru deluje da je novi stan poreski nepovoljniji, ali tu na scenu stupa najveća olakšica na srpskom tržištu nekretnina.

- Kupac koji prvi put rešava stambeno pitanje kupovinom novogradnje ima pravo na povraćaj PDV-a od 10% za površinu do 40 kvadrata, plus dodatnih 15 kvadrata za svakog člana domaćinstva. Za mladu porodicu sa dvoje dece, to može značiti povrat i od 14.000 evra ili više. To je suma koja u startu briše svaku cenovnu prednost starogradnje. - naglašava Rajčetić.

Lokacija ili komfor: Šta zapravo dobijate jednim i drugim izborom?

Kada se matematika stavi sa strane, odluka se svodi na stil života i dugoročne prioritete. I tu, kaže Rajčetić, ne postoji univerzalan odgovor:

- Novogradnja donosi nepredvidiv ulazak, nove instalacije, energetski efikasna rešenja, lift, parking i useljenje bez stresa i prašine. Mesečni troškovi grejanja su niži, a garancija investitora postoji - mada naš sagovornik naglašava da kvalitet i dalje umnogome zavisi od konkretnog graditelja.

Kod starogradnje je nešto drugačija situacicja i razlog zašto je ljudi obično biraju je poprilično jednostavan - lokacija.

- Starije zgrade nalaze se u već formiranim delovima grada, sa svom infrastrukturom na korak od vrata. Debeli zidovi, visoki plafoni i proverena statika su kvaliteti koji ne nestaju s godinama. Ono što starogradnja gotovo sigurno donosi su troškovi i to oni neočekivani, koje ni najoprezniji kupac ne može uvek da predvidi.

Šta je presudno na tržištu nekretnina u 2026. godini

Tržište nekretnina u Srbiji ušlo je u fazu stabilizacije, a dramatičnih promena cena nema na vidiku. Rajčetić za "Blic Biznis" poručuje da to ne znači da treba čekati - ali ni žuriti.

Nakon rasta cena od blizu 5,8% u prethodnoj godini, za 2026. predviđamo nastavak mirnog, blagog rasta bez dramatičnih skokova, ali i bez toliko čekanog pada. To znači samo jedno: ni odlaganje kupovine u nadi da će kvadrati drastično pojeftiniti, ni ishitrena kupovina u panici, nisu pametna strategija. Ko hladne glave stavi na papir cenu kvadrata, porez, troškove majstora i dugoročne račune za grejanje - retko će pogrešiti - kaže naš sagovornik na kraju razgovora.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Preneo D.M.)