BLOKADA ORMUSKOG MOREUZA NAPRAVILA PROBLEM SVETSKOJ PRIVREDI: Skaču cene ulja i šećera!

Iako je pažnja svetske javnosti usmerena na vojni sukob sa Iranom, u pozadini se dešavaju značajne promene na tržištima sirovina. Rat na Bliskom istoku već je ostavio vidljive posledice na finansijskim tržištima i berzama. Najpre se to vidi kroz nagli skok cena nafte. U ponedeljak je cena barela na kratko dostigla skoro 120 dolara, dok je krajem februara, pre napada SAD i Izraela na Iran, iznosila oko 65 dolara.

Međutim, poskupljenje nafte nije jedina ekonomska posledica blokade Ormuskog moreuza, uskog pomorskog prolaza kojim se izvozi roba iz regiona Persijskog zaliva.

Rast cena đubriva u najgorem trenutku

Jedna od posledica je i nagli rast cena azotnih đubriva, što je posebno problematično jer dolazi u najgorem mogućem trenutku - tokom setve i prolećne vegetacije.

Kroz Ormuski moreuz prolazi oko trećina svetske trgovine đubrivima i približno petina izvoza goriva.

Cena uree, jednog od najvažnijih azotnih đubriva, porasla je u poslednjih mesec dana za 35 odsto, na 585 dolara po toni.

Razloga za to ima nekoliko. Zatvaranje Ormuskog moreuza izazvalo je ozbiljne poremećaje u pomorskom transportu, a zemlje koje su najviše pogođene sukobom učestvuju u gotovo 50 odsto svetskog izvoza uree i oko 30 odsto svetskog izvoza amonijaka.

Situaciju dodatno komplikuje rast cena energenata - gasa i nafte - koji su ključni za proizvodnju đubriva.

Neke kompanije već su morale da obustave proizvodnju zbog smanjenih isporuka tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Katara. Globalno tržište đubriva i ranije je bilo napeto, a Kina je dodatno ograničila izvoz, kako bi obezbedila dovoljne količine za sopstveno tržište.

Kao rezultat toga očekuje se manja ponuda uree i amonijum-fosfata, što bi moglo dodatno podići njihove cene.

Hoće li poskupeti i hrana?

Cene đubriva imaju veliki uticaj na proizvodnju hrane, jer čine od 20 do čak 45 odsto troškova poljoprivredne proizvodnje. Zbog toga rast cena đubriva može uticati i na cene hrane.

Za sada su kretanja na tržištu hrane relativno stabilna.

Organizacija FAO, jedna od agencija Ujedinjenih nacija, objavila je da su u februaru globalne cene hrane blago porasle nakon pet meseci pada. Poskupljenje žitarica, mesa i većine biljnih ulja nadmašilo je pad cena sira i šećera.

FAO indeks cena hrane dostigao je 125,3 poena, što je za 0,9 poena više nego u januaru, ali i dalje nešto niže nego pre godinu dana i čak 22 odsto ispod maksimuma iz marta 2022. godine, koji je dostignut nakon početka rata Rusije protiv Ukrajine.

Analitičari upozoravaju na moguć rast cena

Analitičar kompanije Morningstar, Set Goldstin, upozorio je da tržišta možda još nisu u potpunosti uračunala mogućnost dugotrajnog rata.

Prema njegovoj proceni, cene azotnih đubriva mogle bi da se udvostruče, dok bi cene fosfata mogle porasti za oko 50 odsto u odnosu na sadašnji nivo.

- Ako poremećaji u snabdevanju potraju duže od nekoliko nedelja, ne bih se iznenadio da cene ponovo dostignu nivoe iz 2022. godine - rekao je Goldstin.

To bi moglo dovesti do rasta cena poljoprivrednih sirovina, a posredno i do poskupljenja hrane i bezalkoholnih pića.

Poljoprivredna tržišta zasad reaguju mirnije

Analitičar sektora hrane i poljoprivrede Marijuš Dživulski ističe da postoji jasna veza između cena energije i poljoprivrednih sirovina.

- Rast cena nafte i gasa može dovesti do poskupljenja hrane. Ključno pitanje je koliko će dugo trajati sukob. Ako se produži i eskalira, uticaj na tržišta biće veći - kaže on.

Prema njegovim rečima, promene cena nafte posebno utiču na tržište uljarica, kao što su uljana repica i soja, ali i na proizvode povezane sa proizvodnjom bioetanola, poput kukuruza i šećera.

Za sada reakcije tržišta nisu dramatične. Globalne cene pšenice porasle su za oko 10 odsto, dok je uljana repica poskupela za oko 5 odsto.

Velike oscilacije na tržištu nafte

Tržište nafte trenutno je izuzetno nestabilno. U ponedeljak ujutru cena barela WTI dostigla je gotovo 119,5 dolara, što je bio dnevni rast od čak 31 odsto.

Do kraja dana cena je pala na oko 95 dolara, dok je u utorak uveče dodatno pala za 12 odsto, na 83,4 dolara.

Hoće li se ponoviti rast cena hrane iz 2022. godine?

Evropljani još pamte snažan rast cena hrane iz prethodnih godina. Prema podacima statistike, u 2022. i 2023. godini cene hrane rasle su u proseku oko 15 odsto godišnje, a u pojedinim mesecima i do 24 odsto.

Situacija se kasnije stabilizovala. U 2024. godini hrana je poskupela za 3,3 odsto, dok je u 2025. rast iznosio 4,7 odsto.

Hrana ima veliki uticaj i na inflaciju.

Ishod zavisi od trajanja sukoba

Prema mišljenju stručnjaka iz BNP Paribas banke, ključni faktor biće trajanje rata i njegov uticaj na transport i energetsku infrastrukturu.

"Ako sukob potraje samo nekoliko nedelja, verovatno ćemo izbeći dramatičan rast cena hrane", kaže Gržegož Kozej, direktor sektorskih analiza Food&Agro.

On dodaje da bi u negativnom scenariju - dugotrajan rat i visoke cene energenata - potrošači najpre mogli osetiti rast cena ulja i šećera.

Istovremeno naglašava da rast cena đubriva ne znači automatski i trenutno poskupljenje hrane.

Poljoprivrednici kupuju đubriva tokom cele godine, pa se efekat rasta cena raspoređuje u vremenu. Smanjenje upotrebe đubriva takođe utiče na prinose tek u narednim sezonama.

Situacija je drugačija nego pre četiri godine

Stručnjaci ističu da je današnja situacija drugačija nego 2022. godine, kada je rat u Ukrajini pogodio dva velika izvoznika poljoprivrednih proizvoda.

U ovom slučaju uticaj na tržište hrane dolazi pre svega posredno - preko cena nafte i energenata, jer su zemlje Bliskog istoka uglavnom neto uvoznici hrane.

Takođe, globalna ponuda žitarica trenutno je relativno visoka, što kratkoročno smanjuje pritisak na rast cena.

Ekonomisti procenjuju da promene cena poljoprivrednih sirovina postaju vidljive na policama prodavnica tek nakon oko četiri meseca.

Pored sirovina, na konačnu cenu hrane utiču i troškovi prerade, energije i rada, što znači da na formiranje cena utiče mnogo više faktora nego samo cena žitarica ili đubriva.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Preneo D.M.)