Penzionerki iz Beograda izvršitelji došli na vrata: Podigla kredit za sina, mislila da je sve u redu, a onda šok!

Sve više srpskih penzionera zbog dugova dece i najbliže rodbine tone u finansijske probleme, a penzije im već odavno nisu dovoljne za život. Javila se Beograđanka koja sa svojim malim primanjem izdržava nezaposlenog sina od 52 godine i još otplaćuje njegov kredit. U dogovoru sa bankom pokušavala je da otplaćuje rate pozajmice u manjem obimu, ali tu nije bio kraj problemima. Situacija se pogoršala kada su pre desetak dana izvršitelji došli na vrata njihovog stana, preteći im popisom stvari.

Majka plaća dug sina

Čitateljka je pristala da plaća 200 evra mesečno, ali i dalje ide kamata, što praktično znači da glavnica kredita ostaje gotovo nepromenjena. Uz obaveze za stan, lekove i svakodnevni život, ona se našla u gotovo bezizlaznoj situaciji. Želela je da otplati dug, ali više nema načina da izbalansira između svih finansijskih obaveza.

Niko danas pouzdano ne zna koliko ima dužnika među penzionerima. Svaka banka ima svoje politike poslovanja i ne iznosi podatke o zaduženosti ove grupe ljudi. Problem je što penzioneri, kada je u nevolji neko njima drag, ne razmišljaju racionalno o posledicama zaduživanja. Sve njihove misli usmerene su na to kako da dođu do novca da bi se prevazišao problem koji ih muči i koji mora da reši. U tom trenutku razmišlja samo kolika će mu biti mesečna rata, ali ne i o tome koliko ukupno para mora da vrati i da li kroz rate plaća samo kamatu, dok se osnovni dug malo smanjuje.

Nadežda Satarić iz Udruženja "Amity" kaže da poznaje penzionere koji se uvek iznova zadužuju kod banaka, ili uzimaju na odloženo plaćanje kod trgovaca i tako rešavaju neke svoje trenutne potrebe. Nekada im treba novac za lečenje, a pošto rezerve para nemaju, posežu za pozajmicama. Često je to i za kupovinu ili zamenu dotrajalih električnih uređaja, popravku ili krečenje stana, odlazak na letovanje ili neku rehabilitaciju, pa sve do pomoći svojoj deci ili unucima.

- Znam i one koji podižu kredite da bi plaćali advokate i sudske troškove za parnice koje vode, za raskid ugovora za doživotno izdržavanje, deobu nasledstva, nesporazume sa komšijama oko međe. Zadužuju se kako bi refinansirali prethodno uzete pozajmice. Nekada to rade i za račun svoje dece ili drugih bliskih osoba, iz razloga što penzioneri po mnogo jednostavnijoj proceduri mogu da se zaduže. Njihova primanja su redovna i neće biti u riziku da ih prestanu primati dok su živi. Još ako je “mlad” penzioner (ima 55 do 68 godina), on može da uzme kredit koji će vraćati dok ne napuni 78 do 80 leta. Dovoljno je da su klijenti banke, da donesu ček od penzije, ličnu kartu i da daju saglasnost da se od penzije odbijaju rate za kredit - ističe Satarićeva.

Pozajmice, tvrdi sagovornica, mogu da dobiju čak i oni sa minimalnom penzijom, ali ne mogu svi isti iznos. Mesečna rata za otplatu kredita ide, zavisno od politike banke, između 30 i 50 odsto visine penzije.

- Penzioneri su vrlo osetljivi na svoje potomke i pokušaće na svaki način da im pomognu, i kada je to neophodno, ali čak i kada treba plaćati i vraćati kockarske i ostale dugove. Najmanje štede kada treba pomoći unucima koji se školuju u inostranstvu, gde treba platiti godišnju školarinu po 3.000 ili 4.000 evra - navodi ona.

Problem nastaje onog trenutka kada penzija više ne pokriva zaduženje, pa izvršitelji pokucaju na vrata. Tada dugovi postaju ozbiljan finansijski teret koji često prevazilazi njihove skromne prihode.

Kada je moguć reprogram duga?

Advokat Nina Zdravković smatra da u trenutku dug može da „eksplodira“ zbog kamata i troškova izvršenja, a to se obično dešava kada banka zbog neispunjenja novčanih obaveza od strane korisnika raskine ugovor o kreditu. U tom momentu celokupan preostali iznos duga proglašava se dospelim i na taj iznos se obračunava zakonska zatezna kamata:

- Banka u tim slučajevima najčešće ima pravo da naplati i troškove opomene i poštarine. Kada dođe do pokretanja izvršnog postupka radi prinudne naplate, na dug iz ugovora o kreditu dodaju se još i troškovi postupka - sudske takse, troškovi izvršitelja i troškovi advokata kojeg je angažovala banka. Sve navedene stavke dovode do značajnog uvećanja početnog duga prema banci.

Treba naglasiti da banka nije dužna da u svakom slučaju odobri reprogram - ona je obavezna da razmotri okolnosti i ponudi odgovarajuću olakšicu kada proceni da za to postoje uslovi. Ukoliko korisnik smatra da banka nije postupila u skladu sa propisanom procedurom, može podneti prigovor, a zatim i pritužbu NBS, koja proverava da li su poštovana pravila postupka, ali ne može naložiti banci da odobri konkretnu olakšicu.

Da li je moguće osporiti visinu obračunate kamate i na koji način?

Sagovornica naglašava da se visina i način obračunavanja kamate mogu osporiti prigovorom, ali i u sudskom postupku, podnošenjem tužbe parničnom sudu protiv banke.

- Ukoliko je banka pokrenula postupak izvršenja, dužnik može izjavljivanjem pravnog leka na rešenje o izvršenju osporiti kamatu. U sudskom postupku, pravilnost njenog obračuna proverava se putem ekonomsko-finansijskog veštačenja. Izvršni dužnik može pobijati rešenja javnog izvršitelja žalbom, odnosno prigovorom, o kojima odlučuje sud. Takođe, ako dužnik smatra da postoje nepravilnosti u postupanju javnog izvršitelja, sudu može podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti u roku od osam dana od dana učinjene nepravilnosti. Na navedene načine dužnik se može zaštititi od nezakonitog i nepravilnog rada izvršitelja, na primer ako on odredi plenidbu sredstava ili imovine dužnika koja je zakonom izuzeta od izvršenja ili u odnosu na koja je izvršenje ograničeno (deo zarade ili penzije, socijalna davanja i sl.)

Koje su realne šanse da se izvršenje odloži ili obustavi?

Advokat Zdravković navodi da dužnik može samo jednom tokom izvršnog postupka tražiti i odlaganje izvršenja kod javnog izvršitelja, ako bi njegovo sprovođenje izazvalo nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu koja je veća od štete koju bi poverilac pretrpeo od odlaganja.

- Ono mora biti opravdano posebnim razlozima koje dužnik dokazuje javnom ili overenom ispravom. Realne šanse da se izvršenje odloži ili obustavi zavise od okolnosti konkretnog slučaja - smatra naša sagovornica.

Upravo zbog ovakvih situacija i sve češćih finansijskih poteškoća građana, prilikom donošenja propisa iz svoje nadležnosti, Narodna banka Srbije uvek ima u vidu i svoje najstarije sugrađane. NBS je donela odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom je uređen institut razumnih mera koje je davalac kredita dužan da primeni u slučaju postojanja poteškoća u otplati, koje mogu koristiti i penzioneri.

- Prelazak iz radnog odnosa u status penzionera neretko podrazumeva smanjenje nivoa mesečnih primanja u odnosu na zaradu koju je primao pre penzionisanja ranije ostvarivao, a takva promena može negativno uticati na sposobnost urednog izmirivanja kreditnih obaveza. Kao primer relevantne okolnosti, odluka o olakšicama u otplati kredita prepoznaje i značajno smanjenje prihoda, što može biti slučaj upravo kod odlaska u penziju, te je u takvoj situaciji davalac kredita dužan da u skladu sa propisanom procedurom ispita mogućnosti za primenu olakšica koje će mu obezbediti da, bez obzira na ovu životnu promenu, nastavi da uredno otplaćuje rate - kažu u Centralnoj banci.

Svakako, tvrde u NBS, nezavisno od pitanja visine penzije, propis kao relevantne okolnosti poznaje i tešku bolest, kao i teške porodične prilike, tako da građani i u slučaju otežane otplate kredita iz ovih razloga mogu da se obrate svojoj banci.

Kada će biti uveden lični bankrot?

U Srbiji prezaduženi građani i dalje nemaju jasan zakonski mehanizam koji bi im omogućio da se kroz uređenu proceduru oslobode dugova, poput sistema ličnog bankrota koji postoji u SAD, Velikoj Britaniji i nekim državama EU. Iako je 2015. donet zakon koji se odnosi na stečaj fizičkih lica, on se u praksi retko primenjuje, procedura je složena, a namenjen je uglavnom poslovno aktivnim osobama.

Advokat Zdravković ističe da u domaćem pravu i dalje ne postoji institut ličnog bankrota koji bi prezaduženim građanima omogućio da, kroz jasno definisanu proceduru, restrukturiraju dugove i tokom određenog perioda izađu iz finansijskih problema.

- Ddonošenje ovakvog zakona značilo bi postavljanje jasno definisanog zakonskog okvira kojim se reguliše način prevazilaženja dugova. Oni bi, u okviru konkretnog zakonskog modela, imali mogućnost da kroz uređenu proceduru smanje svoje obaveze i kroz određeni vremenski period „izađu“ iz dugova - objašnjava advokat Zdravković.

Bonus video: IZVRŠITELJI DOLAZE DANAS DA ISELE LJILJANU! KOMŠIJE NAPRAVILE ŽIVI ZID, PRISUTAN I ADVOKAT! Beograđanka opet na meti: Inspektori kruže oko zgrade

(Espreso/Kamatica/D.S.)