Plašite se da vam kriza ne pojede pare u banci? Srbi se uspaniče pa naprave grešku koja ih košta cele ušteđevine!

Zbog ekonomske krize i ogromne inflacije, mnogi građani Srbije jedva premoste mesec, a štednja im nije ni na pameti. Ipak, oni koji su nešto povoljnijoj finansijskoj situaciji, imaju nekoliko opcija za čuvanje novca. Jedna od njih je i takozvano čuvanje novca "u slamarici" kojoj neki građani koji nemaju poverenja u banke pribegavaju. Međutim, pored toga što na ovaj način novac gubi vrednost, postoje i određeni bezbednosni rizici, pa je ovakav vid "štednje" najneisplativiji.

Prema rečima ekonomiste Zorana Grubišića, čuvanje novca u slamarici i ne predstavlja oblik štednje, već isključivo čuvanje novca. Iako, po njegovim rečima, treba raditi u skladu sa svojim mogućnostima, banka je uvek bolja opcija od slamarice.

"Kakve god da su kamate, banke su bolja i bezbednija opcija. Pritom, kod čuvanja novca u kući postoje i mnogi bezbednosni rizici", objašnjava Grubišić, koji je i predavač na Beogradskoj bankarskoj akademiji. I Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača Efektiva smatra da je slamarica i čuvanje novca u kući najneisplativiji oblik štednje. Ipak, on smatra da sve manje građana pribegava toj metodi.

"Mislim da malo ljudi to radi danas, barem kada su u pitanju veći iznosi. Druga je stvar ako neko odvoji 20, 30, 50 evra mesečno pa čuva u kući, to su mali iznosi. Ali donekle je razumljivo ako ovaj način čuvanja novca opstaje jer je naš narod u prethodnim decenijama imao loša iskustva sa tim stvarima, pa je vrlo moguće da se neko plaši da banke u vreme krize mogu da propadnu", objašnjava Gavrilović. Ipak, za one koji ipak veći noac drže u kući, Gavrilović navodi dva glavna problema.

"Najpre, novac tako gubi vrednost. A druga jako bitna stvar je to što je jako rizično. Ako neko sazna, može doći do provale, krađe, dakle nije bezbedno", kaže on. Dodaje da i u bankama trenutno nisu najpovoljniji uslovi za štednju i da je, u odnosu na inflaciju, i to neisplativo, ali da je isplativije od čuvanja novca u kući. Takođe, sagovornik navodi da je, u slučaju štednje u bankama, isplativije štedeti u dinarima nego u evrima. Gavrilović navodi i da građani imaju treću opciju, a to je ulaganje na neki drugi način, odnosno investiranje.To se, ipak, odnosi na one koji su u mogućnosti da izdvoje više od pomenutih 20, 30 ili 50 evra mesečno.

Bonus video:

(Espreso/Nova)