Mirjanu pitali pomažu li joj deca od kad je u penziji, ona odgovorom rasplakala sve: Ne znaju da li sam živa uopšte

Pitanje ko danas koga izdržava - roditelji decu ili deca roditelje, sve češće se provlači kroz razgovore sa starijim osobama širom zemlje. U godinama kada bi trebalo da uživaju u miru i sigurnosti, mnogi penzioneri priznaju da bez pomoći porodice teško sastavljaju kraj s krajem.

U anketi sprovedenoj Na Fejsbuk stranici portala "Dnevno" - među starijima u Hrvatskoj otvorile su se bolne ispovesti o odricanjima, narušenim odnosima i tihoj zahvalnosti onima koji pomažu koliko mogu. Dok jedni ističu da im deca redovno uskaču u pomoć, drugi priznaju da su prepušteni sami sebi. Među njima je i Mirjana, čija je ispovest mnoge ostavila bez reči.

Terezika kaže da joj deca pomažu i više nego što bi trebalo, iako bi mogli da žive i skromnije, te dodaje da je zahvalna na dobroj deci, snaji, zetovima i unucima. Jadranka je napisala da deca nemaju ni za sebe te da bi pomoć trebalo da dolazi od sistema jer su penzioneri pošteno radili i zaradili svoje penzije.

"Nemaju ni deca dovoljno za sebe jer imaju svoju decu. Mnogo nas ima da moramo da izdržavamo svoju decu. Završili su fakultet i nemaju tu sreću da rade. Štaviše, još ih ucenjuju. Ono, ah, ovi sa fakultetom. Radili bi rado, ali nemaju gde, osim u pekari. Nisu svi za to", napisala je Dušanka.

Mnogi roditelji ne traže pomoć

Za njom se javio Vlado, te napisao:

"Pomoć roditelji uglavnom ne traže, najčešće im doplaćuju domove za stare jer su strašno poskupeli, posebno za nepokretne. To je strašno".

Zdenka kaže da njoj finansijska pomoć od dece nije potrebna jer ima solidnu penziju nakon 40 godina staža i nešto od supruga, tako da može i nešto da uštedi.

"Ja sam svojoj majci, dok je bila živa, plaćala račune i hranu. Ona je svoju malu penziju imala za džeparac", otkrila je Lina.

"Ne znaju ni da li sam živa"

Ipak, bilo je i onih koji su priznali da od svoje dece ne očekuju pomoć jer ih njihova i ne zovu.

"Bude li se čekalo na pomoć dece, mnogi će roditelji, kada ostare, umreti od gladi. To više nisu ona deca kakvi smo mi bili svojim roditeljima", piše Marija.

"Ne znaju ni da li sam živa", dodaje Mirjana.

Dužnost i zahvalnost

Bilo je i onih koji su otkrili da je kod njih pomoć obostrana, uprkos malim platama i penzijama.

"Pomažu deca roditeljima i roditelji deci koliko mogu. Niti su penzije visoke, a ni plate. Troškovi života veliki su i jednima i drugima", navodi Martina.

Mare piše da deca stalno pomažu: "Pošalju upute za preglede, odvezu roditelje kod lekara, u kući pomognu kada je potrebno i tako će do smrti roditelja. Ako imaju poštovanje prema roditelju, to im je dužnost i zahvalnost."

Slično je napisala i Branka:

"Deca pomažu i to je lepo od njih, mada pomaganje isključivo zavisi od toga kakvi su odnosi u porodici. Na kraju krajeva, porodica je stub našeg društva i porodične odnose treba negovati i ceniti."

Ipak, jedna Katica se osvrnula na državu Hrvatsku i mizerne penzije.

"Zar to nije sramotno da deca moraju da pomažu roditeljima? Tolike godine radili za mizernu penziju. Deca imaju svoju porodicu i svoje kredite, školuju decu, davanja su velika. Hvala Bogu pa nema potrebe, ali penzije su sramotno male", zaključila je ona.

Bonus video:

(Espreso/Dnevno.hr)