Kome pripada nasledstvo ukoliko nema testamenta? Zakon u Srbiji je jasan, mnogi zaborave na ovo, pa se "zeznu"!

Pravilo je jednostavno: prvi nasledni red ima prednost nad drugim, drugi nad trećim i tako redom. Tek ako nema naslednika iz jednog reda, imovina prelazi na sledeći. Ukoliko preminula osoba nije ostavila testament, nasledstvo se deli isključivo prema zakonskim pravilima.

Ukupno postoje četiri nasledna reda. Ako naslednika nema ni u jednom od njih, imovina postaje vlasništvo Republike Srbije.

Prvi nasledni red – supružnik i deca

U prvom naslednom redu nalaze se supružnik i deca ostavioca. Oni nasleđuju jednake delove imovine, bez obzira na broj dece.

Na primer, ako ostavilac ima supružnika i dvoje dece, svako dobija po jednu trećinu imovine.

Ako neko od dece ne može da nasledi (na primer, preminuo je ranije), njegov deo prelazi na njegovu decu – unuke ostavioca. Ovo se naziva nasleđivanje po pravu predstavljanja, piše Kamatica.

Važno je znati da ovaj red ima apsolutni prioritet – dok postoji makar jedno dete, drugi naslednici ne dolaze u obzir. Isto važi i za vanbračnu decu čije je očinstvo pravno utvrđeno.

Drugi nasledni red – supružnik i roditelji

Ako ostavilac nema potomke, nasledstvo se deli između supružnika i roditelja.

Supružnik dobija polovinu imovine, dok drugu polovinu dele majka i otac.

Ako jedan roditelj nije živ, njegov deo prelazi na drugog roditelja ili u celosti pripada supružniku.

Ako oba roditelja nisu živa – celokupno nasledstvo pripada supružniku.

Ako ostavilac nije bio u braku – roditelji postaju jedini naslednici.

Treći nasledni red – babe, dede i njihovi potomci

Ako nema supružnika, dece ni roditelja, nasledstvo prelazi na babe i dede i njihove potomke – ujake, tetke, stričeve i njihovu decu.

Nasleđe se deli po linijama:

očinska linija

majčinska linija

Ako u jednoj liniji nema naslednika, deo prelazi na drugu.

Četvrti nasledni red – dalji preci

Ako nema naslednika iz prethodnih redova, nasledstvo prelazi na prababe, pradede i njihove potomke.

Ako ni oni ne postoje, imovina prelazi u vlasništvo države. Republika Srbija tada postaje zakonski naslednik i ne može odbiti nasledstvo.

Kada supružnik može izgubiti pravo na nasledstvo

Supružnik može izgubiti pravo na nasledstvo u određenim situacijama:

ako je pokrenut razvod, a sud utvrdi da je postojao osnov za razvod,

ako je brak poništen, a supružnik znao za razlog

ako je zajednički život trajno prestao njegovom krivicom ili sporazumno

Nužni naslednici – deo koji ne može da se oduzme

Nužni naslednici su:

deca i usvojena deca

bračni partner

roditelji

U posebnim slučajevima to mogu biti i braća, sestre, babe i dede ako su nesposobni za rad i bez prihoda.

Visina nužnog dela:

deca i supružnik – polovina zakonskog dela

ostali – jedna trećina

Kada i kako se isplaćuje nužni deo

Nužni deo se isplaćuje nakon što se izmire dugovi ostavioca. Najčešće je u novcu, ali može biti i u stvarima ili imovini.

Ako je nužni deo povređen testamentom ili poklonima za života, naslednici mogu tražiti dopunu. Rok za zahtev je tri godine.

Zašto je važan pravni savet

Nasledno pravo često uključuje komplikovane situacije – više naslednika, testament, poklone za života. Zato je stručni pravni savet često ključan da bi se izbegli sporovi i greške.

Bonus video:

(Espreso/Bizportal)