Godišnje se zaradi desetine hiljada evra: Ivan uzgaja biljku koja uspeva u Srbiji, a zahteva minimalno održavanje

U vreme kada Evropska unija snažno podstiče održivu poljoprivredu, zdravu ishranu i lokalnu proizvodnju kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku, neke kulture koje su na zapadu već godinama standard, na ovim prostorima i dalje ostaju na margini. Jedna od njih je i špargla, niskokalorično povrće visoke nutritivne vrednosti, koje se u evropskim državama smatra delikatesom, a na tržištu dostiže visoku cenu.

Iako agroklimatski uslovi u Hrvatskoj odgovaraju njenom uzgoju, ovu biljku retko ko sadi, uprkos činjenici da sa jednog hektara može doneti godišnju dobit od 15 do 20 hiljada evra. Računajte onda koliko se može zaraditi ako imate pet hektara, za 5 godina imate stan i auto.

Reč je o sezonskom povrću koje se bere u prolećnim mesecima, najčešće u maju i junu. U Evropi je tradicionalno popularnija bela špargla, dok zelena ima veću hranljivu vrednost. Reč je o trajnoj biljci čiji životni vek traje 15 ili više godina, a karakteriše je sposobnost mirovanja u nepovoljnim uslovima i obnavljanja nadzemnih delova.

Špargle su izuzetno cenjen delikates, pa su se tako prošle godine na splitskoj pijaci prodavale po 60 evra za kilogram. Naravno, malo ko će uzeti kilogram, ljudi uzmu 25 dekagrama da se malo počaste jednom i ko zna kad još. Retki su oni koji sebi mogu češće priuštiti ručak sa šparglama. Čak su i one iz uzgoja skupe.

Eksperimenti u porodičnoj bašti

U Hrvatskoj špargle uzgaja mladi agronom kod Šibenika, Ivan Škugor, koji je na svojoj plantaži zasadio 5500 sadnica divljih špargli. Odlučio se na to pre devet godina još kao student ekonomije. "Na deset špargli u svojoj bašti, kada se redovno zalivaju i obilno daju, bez problema se može imati nekoliko puta obilnu fritaju za doručak”, otkrio je Ivan u razgovoru za RTL Danas.

Ivan je nedostatak stručne literature nadomeštao eksperimentima u porodičnoj bašti, a danas ovaj vlasnik OPG-a i biljnog pasoša za uzgoj divljih špargli i prodaju njihovih sadnica, može ih prodavati bilo gde u Evropi, a one svuda mogu rasti jer podnose temperature od -20 do +40 stepeni Celzijusa.

"Cilj je uzgoj divlje špargle na polju i proizvodnja svežih izdanaka koji će se onda eventualno, postizanjem količine, koristiti u preradi, ali takođe sam izbacio sadnice divlje špargle koje su namenjene svim hobi baštovanima koji imaju bar malo bašte kako bi ih mogli ubrati ispred kuće bez da se muče i lutaju”, dodaje Škugor.

Finansijski potencijal

Uzgajaju je sve češće i ugostitelji jer uz zalivanje plod može davati i leti. Reč je o trajnoj biljci čiji je životni vek oko dve decenije. "Od 10, 15, pa čak 30 komada po pojedinoj špargli se može ubrati u tom rasponu od mesec i po dana koliko se bere špargla u proleće", zaključuje Ivan o isplativosti sadnica.

Poljoprivrednik Dragomir Ivanović iz Banatskog Brestovca u Srbiji je jedan od onih koji se iz prve ruke uverio u potencijal ove biljke.

"Ako vam kažem da bi sa hektara špargli profitabilnost bila od 15 do 20 hiljada evra godišnje, da pritom ona traje do 20 godina kao voćka i da je jedini veliki posao borba protiv korova i berba, onda zaista nema razloga da se špargla ne gaji u velikim količinama", naglašava Ivanović za Agroklub.

Ivanović je pre 12 godina napustio Beograd i preselio se u Banatski Brestovac, gde se okrenuo poljoprivredi. Isprva je proizvodio povrće isključivo za potrebe svoje porodice, sa idejom da uzgaja zdrave, neprskane namirnice. Kako kaže, iz sezone u sezonu isprobavao je različite kulture, najčešće one ređe zastupljene.

Što se tiče špargli, kaže da se posao svodi na prihranu u proleće i u jesen, dok je zimi potrebno ukloniti staru, osušenu paprat te po potrebi lagano nagrnuti zemlju radi zaštite biljke: "U proleće je najvažnija borba protiv korova. Na manjim gazdinstvima ona se može sprovoditi mehanički – plevljenjem i okopavanjem, dok se na većim površinama verovatno mora primenjivati određena hemija, odnosno herbicidi", objašnjava on.

Bonus video:

(Espreso/blic/Dnevno.hr/TM)