Tek svaki 50. penzioner ima pravo na besplatnu banju? Oglasilo se Udruženje sindikata, svi ćute, a ovo je razlog!

Mnogi penzioneri ne mogu sebi da priušte lečenje u banji ako ih ne "poguraju" deca ili je ne dobiju preko RFZO zbog bolesti ili PIO fonda.

Lista penzionera u Srbiji sa penzijom koja ne prelazi prosečan iznos ima nešto više od milion imena, što znači da će na besplatan oporavak u nekoj od 27 banja moći da otputuje tek svaki 50. korisnik. Tačnije, prema važećim pravilima u 2026. godini desetodnevnu rehabilitaciju o trošku Fonda PIO dobiće svega 22.090 penzionera.

Prijave su, kako je najavio PIO fond, počele 12. januara i trajaće do 28. januara 2026, a glavni uslovi su da penzija (ili zbir penzija) ne prelazi 56. 834 dinara i da ova pogodnost nije korišćena poslednjih šest godina.

Jelica Pavlović iz Beograda kaže da nikada nije koristila ovu penzionersku povlasticu, jer joj je, tvrdi, uvek "bežala" za hiljadu do dve dinara, ali kako kaže, ni njen suprug koji ispunjava sve uslove svake godine ostane "ispod crte".

"Jasno mi je da je mnogo zainteresovanih, a malo mesta. Teško da danas većina penzionera može sebi da priušti lečenje u banji ako ga ne "poguraju" deca ili je ne dobije preko RFZO zbog bolesti ili PIO fonda. Čula sam da ima oko 20.000 mesta, a nas više od milion", kaže sagovornica za medije.

Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, Milan Grujić tvrdi da uslove za besplatnu rehabilitaciju ispunjava čak 600.000 ljudi u Srbiji, visina penzije, nisu koristili ovo pravo poslednjih šest godina, imaju prebivalište u Srbiji. Statistika beleži da godišnje bude i po 10 puta više zahteva od broja ponuđenih mesta i on očekuje da će tako biti i sada.

"Uslovno ima prostora da više ljudi otputuje na oporavak, ali većina banja tokom špica sezone ne nudi termine za najstarije, jer tada ostvaruju dodatnu zaradu. Subvencionisani termini uglavnom se nude van glavne turističke sezone, a smeštajni kapaciteti su onda limitirani", tvrdi Grujić.

Nedavno je počela da radi i banja kod Kraljeva, ali to i dalje nije dovoljno u odnosu na stvarne potrebe i mogućnosti penzionera.

"Za mnoge penzionere ovo je jedini vid rehabilitacije, s obzirom na veliku besparicu. Deo društvenog standarda iz kase PIO fonda ide na besplatne banje, zatim na podelu paketa (ove godine podeljena 91.000) i na kulturno-zabavni program, poput Olimpijade za treće doba, gde takođe ide značajan iznos. Olimpijada je, međutim, limitirana na mali broj učesnika, oko 1.000 ljudi, što predstavlja kvalitativni, ali ne i kvantitativni deo podrške najstarijima", ističe sagovornik.

Grujić smatra da bi, recimo, umesto paketa, novčani ček bio praktičnije rešenje, a najugroženiji penzioneri bi trebalo u svemu da imaju prioritet.

"Životni standard prvog dana penzionisanja upola je niži u odnosu na radni vek, jer je prosečna penzija tek oko polovine prosečne zarade. Treba napomenuti i da trenutno oko 300.000 osoba starijih od 65 godina nema nikakvo primanje, a socijalna i zdravstvena pomoć za one koji mesečno dobijaju između 30.000 i 40.000 dinara praktično je nedovoljna za osnovne potrebe", zaključuje Grujić.

Bonus video:

(Espreso/Kamatica)