UGASILA JE OVAJ APARAT PREKO DANA I RAČUN ZA STRUJU SE UMANJIO ZA 2.000 DINARA: Priča ove Srpkinje ostavlja u čudu!

Svi znamo da nekad račun za struju može da bude abnormalan, pogotovo ako niste povezani na centralno grejanje. Onda zimi norveški radijatori i grejalice napucaju dobru cifru.

Ali, kao i u svemu, postoji druga strana medalje - ljudi koji imaju centralno grejanje, plaćaju ga cele godine. Neko više, neko manje, što zavisi od kvadrature prostora, potrošnje u domaćinstvu...

Ipak, da nije svima isto, dokazuje nam priča jedne porodice sa Novog Beograda, koja je imala nesvakidašnji problem.

Naime, kako nam priča jedna od ukućanki, njima je račun za struju u odnosu na potrošnju bio dosta veći nego ostalima u zgradi.

- Mi živimo u stanu od 55 kvadrata i imamo centralno grejanje. Problem je nastao kada smo naš račun uporedili sa komšijskim i videli veliku razliku - započinje za naš portal L.N.

Ona objašnjava kako u početku nisu imali pojma o čemu se radi, niti kako da snize basnoslovnu cifru, koja se povećavala iz meseca u mesec:

- Nismo znali šta da radimo. Račun je svakog meseca postajao sve veći, pa smo tako završili na 5.500 dinara, dok je ostalima bio maksimalno tri. Sve smo pokušavali - objašnjava devojka.

SILAZILI DA VIDE BROJILO

Ona kaže da su čak išli do brojila koje je očitavalo i kada je sve u kući bilo ugašeno.

- Majka i ja smo sišle do brojila, nakon što smo ugasile sve u stanu. Ono je i dalje očitavalo brojke. Nije nam bilo jasno kako, uopšte.

Očajna devojka objašnjava da su onda morali da pozovu Elektrodistribuciju i pitaju za pomoć.

IZ EPS-A REKLI DA IM JE MALI RAČUN

- Da ste videli šok na mom licu kada su mi iz Elektrodistribudije rekli da je račun koji pravimo mali, gotovo zanemarljiv, i da to nije "ozbiljna potrošnja". Potpuno sam bila van sebe, zar njihova dužnost nije da se proveri ukoliko postoji greška, bilo gde? - pita se ova stanovnica iz prestonice, koja je morala da pređe trnovit put da bi konačno plaćala manje.

Ona tvrdi da se sve nastavilo i da je trajalo par godina, uporkos naporima da tokom dana gase sve moguće uređaje koji nisu od nužne potrebe:

- Gasili smo svetla, klima nije radila skoro uopšte leti, računari su gašeni kad god se ne koriste...

NISU SHVATALI GDE JE PROBLEM:

Računi od 5.000 dinara su nastavljali da stižu, dok jednog dana nisu shvatili u čemu leži srž njihovog problema:

- Rešili smo da počnemo ga gasimo aparat po aparat i da vidimo gde "gori". Počeli smo od bojlera, koji smo palili samo tokom noći, kada je električna energija jeftinija.

- Čekali smo da prođe ceo mesec, kako bismo dobili račun i konačno se to čekanje isplatilo! Račun je bio 3.000 dinara!

Kako kaže, problem je bio u bojleru, koji je iz nekog razloga trošio kao blesav.

- Svi smo mogli da konačno odahnemo.

Ova devojka je ispričala kako su kupili novi bojler i kako od tada nemaju problema.

- Sada je sve kako treba. Konačno plaćamo isto ili približno kao i ostali u zgradi.

Ona upozorava sve ljude da dobro provere svoje aparate i da ako imaju sličan problem, potraže pomoć ili savet stručnjaka.

POGLEDAJTE - GRAĐANI SRBIJE NE ZNAJU OVO! Računi za struju, vodu i komunalije imaju ROK posle kog ZASTAREVAJU i NE PLAĆAJU SE

Dugovi za struju, vodu, telefon, kablovsku, mobilne usluge i druge komunalije u Srbiji zastarevaju nakon samo 12 meseci od datuma na računu.

Već godinama među građanima vlada dilema kada zapravo zastarevaju neplaćeni računi za komunalne i druge srodne usluge, iako Zakon o obligacionim odnosima tu oblast uređuje veoma jasno - dugovi zastarevaju posle godinu dana.

Posle tog roka, trgovac ima pravo da tuži korisnika usluge koji, da bi izbegao naplatu duga, može da se pozove na rok zastarelosti u tom slučaju.

Dejan Gavrilović, predsednik udruženja "Efektiva" pojasnio je ranije za koje sve usluge važi ovaj rok:

Zastarevanje važi za komunalne usluge

- Jednogodišnji rok zastarevanja odnosi se na komunalne usluge i srodne delatnosti. To su sve usluge od opšteg ekonomskog interesa - struja, voda, telefon, kablovska, parking servis. Znači, sve one usluge koje čak ne moraju da budu pružane od trgovaca koji predstavljaju javna komunalna preduzeća, nego i one u koje spadaju privatne kompanije poput mobilnih i kablovskih operatera. Sve to spada u jednogodišnji rok zastarelosti - rekao je Gavrilović.

On je pojasnio u kojim situacijama dug ponovo postaje važeći.

- Problem je što neki mobilni operateri, odnosno njihovi pravni zastupnici, pokušavaju da obmanu dužnike iako je prošlo godinu dana. Dug zastareva posle godinu dana i to je jedina istina.

Da li je potrebno čuvati račune

Naveo je da potrošač nije obavezan da čuva prispele račune i kopije uplatnica. Takođe, u slučaju spora to može da predstavlja ozbiljan problem, a "Efektiva" je ranije savetovala svim potrošačima da ipak čuvaju sve pristigle račune.

- S obzirom na to da se često dešavaju situacije da neki trgovac potražuje od potrošača nešto za šta on tvrdi da je plaćeno, a nije sačuvao uplatnicu i to ne može da dokaže, jedini dokaz u takvoj situaciji je evidencija trgovca. Trgovac to može da lažira, može doći i do kvara u sistemu, pa da se pojavi neki dug koji je stvarno plaćen, a potrošač to ne može da dokaže i onda će da izgubi spor ili će morati ponovo da plati. Zato je savet potrošačima da čuvaju dokaze. To ne mora da bude uplatnica, dovoljan je i račun za struju, telefon, na kom je naznačeno da nema prethodnog dugovanja. Svaki takav račun je dokaz da su za prethodni mesec obaveze plaćene.

POGLEDAJTE I - Ovaj vid grejanja zaludeo je Srbe: Jeftino i lako, a ovo je detaljan vodič o tome kako se tačno koristi

U savremenom trenutku, kada se sve više govori o energetskoj efikasnosti i očuvanju životne sredine, potrošači pažljivije biraju uređaje koje koriste u svakodnevnom životu. Kupci su danas znatno više informisani, razumeju tehnologiju i svesni su šta tačno kupuju, a često se sa uređajima povezuju i na emotivnom nivou.

Posebno im je važno da oni imaju kontrolu nad tehnologijom, a ne obrnuto. Tako je danas moguće, na primer, da se tokom povratka sa zimovanja na nekoj od domaćih planina, unapred uključi grejanje kako bi dom bio topao po dolasku.

Savremene serije uređaja nude visok učinak čak i u ekstremnim uslovima. One mogu da rade na temperaturama do minus 25 stepeni, dok se puni kapacitet zadržava do minus 15 stepeni bez uključivanja dodatnih grejača. Ovo je naročito važno u planinskim predelima, gde su jake zime česta pojava, jer sistemi bez problema podnose veoma niske temperature.

Zbog svega navedenog, toplotne pumpe sve češće postaju tema interesovanja, ne samo među investitorima i vlasnicima novogradnje, već i kod građana koji razmišljaju o zameni postojećeg sistema grejanja. Najčešća pitanja odnose se na cenu, ponašanje sistema u realnim zimskim uslovima i isplativost za objekte srednje veličine, poput kuća i stanova od oko 100 kvadratnih metara.

Toplotne pumpe spadaju u izuzetno štedljive uređaje koji koriste obnovljive izvore energije i minimalno utiču na životnu sredinu. One za rad koriste energiju iz okolnog vazduha, dok se manji deo električne energije troši na rad kompresora. U praksi to znači da se iz jednog kilovata utrošene električne energije dobija u proseku oko četiri kilovata toplotne energije, što jasno pokazuje kolika se ušteda ostvaruje.

Kada je u pitanju zagađenje, u poređenju sa sistemima koji koriste lož-ulje, gas ili čvrsta goriva, toplotne pumpe ne emituju štetne gasove. Takođe, rashladni fluidi koji se koriste u ovim uređajima, nakon njihovog radnog veka, smatraju se ekološki prihvatljivim.

Još jedna prednost je minimalno održavanje. Preporučuje se godišnja kontrola sistema kako bi se proverilo da li svi parametri rade optimalno i da li je uređaj podešen za maksimalnu energetsku efikasnost.

Rad sistema je u potpunosti automatizovan, a upravljanje je moguće i putem mobilnog telefona, što omogućava lako podešavanje i programiranje rada.

Kako greju toplotne pumpe

Za razliku od klasičnih sistema, toplotna pumpa ne proizvodi toplotu sagorevanjem goriva, već je prenosi iz prirodnog okruženja u grejni sistem objekta. U zavisnosti od tipa, energija se preuzima iz vazduha, zemlje ili podzemnih voda, a zatim se uz pomoć električne energije distribuira do radijatora, podnog grejanja ili fan-coil uređaja.

Zahvaljujući ovakvom principu rada, za svaki potrošeni kilovat električne energije moguće je dobiti tri do pet kilovata toplotne energije, što ovaj sistem svrstava među energetski najefikasnije dostupne opcije.

Osim za grejanje, isti uređaj se koristi i za hlađenje tokom letnjih meseci, kao i za pripremu sanitarne tople vode tokom cele godine, čime se dodatno povećava njegova isplativost.

Snaga potrebna za objekat od 100 kvadrata

Za stambene objekte ili manje poslovne prostore površine oko 100 kvadratnih metara najčešće se ugrađuju sistemi vazduh-voda ili zemlja-voda. U uslovima u Srbiji, vazdušne toplotne pumpe su znatno zastupljenije zbog niže cene i jednostavnije instalacije.

Za ovu kvadraturu obično se biraju uređaji snage od 6 do 10 kW, ali tačan izbor zavisi od više faktora, kao što su kvalitet izolacije, vrsta stolarije i starost objekta. Stručnjaci naglašavaju da ne postoji univerzalno rešenje i da je svaka kuća specifična.

Zašto izolacija ima ključnu ulogu

Potrebna snaga toplotne pumpe direktno je povezana sa toplotnim gubicima objekta. U Srbiji se okvirno računa između 0,08 i 0,1 kW po kvadratnom metru, ali razlike u praksi mogu biti značajne.

Objekti sa dobrom termoizolacijom, kvalitetnom stolarijom i fasadom sa najmanje 10 centimetara izolacije često mogu efikasno da se greju pumpom snage oko 6 kW. U takvim uslovima sistem radi rasterećeno i ostvaruje maksimalne uštede.

Kod starijih kuća, gde je izolacija često loša ili ne postoji, a prisutna je drvena stolarija i neizolovani zidovi i tavan, neophodne su jače pumpe, najčešće između 8 i 10 kW. U suprotnom, uređaj radi pod stalnim opterećenjem, što povećava potrošnju struje i smanjuje njegov radni vek.

Cena uređaja i ugradnje

Na tržištu su najčešća dva tipa sistema, monoblok i split.

Monoblok sistemi imaju sve komponente u jednoj spoljašnjoj jedinici, brže se montiraju i praktični su kada je prostor ograničen. Split sistemi se sastoje od unutrašnje i spoljašnje jedinice, nude veću fleksibilnost, ali zahtevaju složeniju instalaciju.

Cene variraju u zavisnosti od proizvođača, dostupnosti opreme i tržišnih uslova, zbog čega stručnjaci savetuju da se ne posmatra samo cena uređaja, već ukupni trošak koji uključuje instalaciju, puštanje u rad i prilagođavanje postojećem sistemu grejanja.

Troškovi ugradnje toplotnih pumpi vazduh-voda u Srbiji se okvirno kreću između 100.000 i 200.000 dinara, u zavisnosti od složenosti radova.

Stvarne uštede na računima

Jedna od najvećih prednosti ovog sistema su niži mesečni troškovi. Grejanje pomoću toplotnih pumpi u proseku košta između 0,05 i 0,08 evra po kilovat-satu, što u praksi donosi uštede od 50 do 70 odsto u poređenju sa grejanjem na struju, lož-ulje ili ugalj.

Za najbolji efekat preporučuje se izbor uređaja sa COP vrednošću većom od 4, jer ona direktno utiče na potrošnju energije i dugoročne troškove.

Najčešće greške

Stručnjaci upozoravaju da loše projektovanje i nestručna montaža mogu dovesti do povećanja potrošnje i do 30 odsto. Zbog toga se često stvara pogrešan utisak da toplotna pumpa nije isplativa.

Bez adekvatne izolacije, čak ni najkvalitetniji uređaj neće dati očekivane rezultate. Zbog toga se pre ugradnje savetuje energetski pregled objekta kako bi sistem bio prilagođen stvarnim potrebama.

Inicijativa za povlašćenu tarifu

U Srbiji je pokrenuta i onlajn peticija kojom se zahteva uvođenje proširene povlašćene tarife za domaćinstva koja koriste toplotne pumpe i inverter klima-uređaje kao glavni izvor grejanja.

Kako navode inicijatori, veliki broj građana je uložio u "zelene" tehnologije koje država preporučuje i subvencioniše, ali su nakon smanjenja crvene tarife na 1.200 kWh mesečno, zimski računi za struju znatno porasli.

Smatra se da bi pravedniji sistem obračuna sprečio povratak na ugalj i drva, čime bi se dodatno smanjilo zagađenje vazduha tokom grejne sezone.

Saglasnost stručnjaka je jasna: pravilan izbor sistema, realna procena objekta i kvalitetna ugradnja čine razliku između grejanja koje samo radi i grejanja koje zaista donosi dugoročne uštede.

POGLEDAJTE I - Uz ovu promenu na bojleru račun za struju godišnje bude manji za 13.600 dinara: Spas je za svaku kuću

Dolaskom zime i hladnijih dana rastu i troškovi energije, kao i računi za grejanje u domaćinstvima.

Ipak, postoji jednostavna mera kojom se godišnje može uštedeti i do 117 evra.

Naime, podešavanje temperature protoka na kombinovanom bojleru na 60 °C ili niže povećava njegovu efikasnost, a to prosečnom domaćinstvu može doneti godišnju uštedu od 76 do 117 evra.

Iz inicijative Money Saving Boiler Challenge ističu da ljudi mogu jednostavno smanjiti potrošnju energije i račune tako što će obezbediti optimalan rad bojlera, ali mnogi nisu svesni da podešavanja uređaja mogu prilagoditi sami, prenosi Zagrebinfo. Temperatura protoka odnosi se na stepen do kojeg bojler zagreva vodu pre nego što ona cirkuliše kroz radijatore.

Promena ove postavke ne utiče na temperaturu tople vode koja dolazi iz slavina ili tuševa. Istraživanja agencije Nesta potvrđuju da niža temperatura protoka smanjuje emisije i donosi finansijske uštede.

Ako je bojler podešen na 80 °C, prosečno domaćinstvo može uštedeti oko 9% ukupne potrošnje gasa. Kod godišnje potrošnje od 12.000 kWh, smanjenje temperature na 60 °C rezultira uštedom od 1.092 kWh gasa, odnosno između 76 i 117 evra. Ovi podaci zasnovani su na merenjima u Energy House-u Univerziteta Salford, analizi dostupnih istraživanja i modeliranju Cambridge Architectural Research-a. Temperatura protoka podešava se pomoću termostata ili dugmeta sa oznakom radijatora na prednjoj strani bojlera.

Preporučeni raspon je između 55 °C i 65 °C, čime se povećava efikasnost bez uticaja na toplu vodu.

Kod klasičnih bojlera postoji jedno zajedničko podešavanje, dok se kod kombinovanih bojlera bez rezervoara posebno podešava postavka za radijatore, obično označena simbolom radijatora. „Svi traže jednostavne načine kako da smanje račune za energiju tokom zime, a snižavanje temperature protoka bojlera jedna je od često pominjanih opcija. Ta temperatura označava koliko se voda zagreva pre nego što uđe u radijatore, gde se postepeno hladi pre povratka u bojler. Niža temperatura protoka znači i nižu povratnu temperaturu, a tada bojleri rade efikasnije, što dovodi do uštede energije i novca. Važno je naglasiti da su kontrole bojlera odvojene od kontrola centralnog grejanja i da je potrebno pravilno podesiti sistem grejanja pre promene temperature protoka“, objašnjava portparol Energy Saving Trusta.

POGLEDAJTE I - Ovih pet uređaja troše 71% vašeg celokupnog računa za struju: Evo kako da plaćate duplo manje, svakog meseca

Da li vam se srce ubrza svaki put kada dobijete kovertu s mesečnim troškovima, a cifra deluje neobjašnjivo visoko? Niste jedini koji se pitaju gde nestaje novac, ali rešenje je bliže nego što mislite i nalazi se u vašoj kuhinji i kupatilu. Manji račun za struju nije nemoguća misija, već rezultat pametnog upravljanja uređajima koji rade tiho, ali troše nemilosrdno.

Najnovija istraživanja otkrivaju šokantan podatak: samo pet osnovnih kućnih aparata odgovorno je za čak 71% vaše ukupne potrošnje električne energije. Često zaboravljate da ovi uređaji troše resurse čak i kada samo „stoje“ uključeni u zid, čekajući vašu komandu.

Skriveni kradljivci energije u vašem domu

Verovatno mislite da je dovoljno pritisnuti dugme za isključivanje, ali mnogi uređaji nastavljaju da crpe energiju u takozvanom „standby“ režimu. Ovo se posebno odnosi na televizore, mikrotalasne pećnice i računare. Međutim, pravi giganti potrošnje su oni koji greju ili hlade.

Da biste osigurali manji račun za struju, prvi korak je identifikacija ovih potrošača. U pitanju su frižider, mašina za veš, mašina za sušenje veša, električna rerna i mašina za sudove. Ne možemo ih izbaciti iz kuće, ali možemo promeniti način na koji ih koristimo.

Kako ukrotiti frižider i mašinu za veš za manji račun za struju?

Frižider je jedini uređaj koji mora da radi 24 sata dnevno, što ga čini kraljem potrošnje. Ipak, redovno otapanje leda i čišćenje zadnje strane aparata može značajno smanjiti njegov napor, a samim tim i potrošnju. S druge strane, mašina za veš nudi najveći prostor za uštedu. Da li ste znali da pranje na 30 stepeni troši dvostruko manje energije nego pranje na 60?

Evo nekoliko konkretnih koraka koje možete preduzeti odmah:

Isključite uređaje iz utičnice: Kada ne koristite mikrotalasnu ili punjače, izvucite kabl.

Koristite Eko programe: Mašine za sudove i veš imaju ove opcije s razlogom – traju duže, ali troše manje vode i struje.

Punite uređaje do kraja: Nikada ne palite polupraznu mašinu za sušenje veša; to je luksuz koji se skupo plaća.

Mala promena navika, velika razlika u novčaniku

Pored navedenih uređaja, električni šporet je takođe veliki potrošač. Iskoristite preostalu toplotu rerne tako što ćete je isključiti 10 minuta pre kraja pečenja – jelo će se ispeći, a vi ćete uštedeti. Ove male taktičke izmene u vašoj svakodnevici donose onaj željeni manji račun za struju na kraju meseca.

Bonus video:

(Espreso/Mondo/Blic/Kamatica)