Najbolja vest za ove penzionere: Dobija se dvostruka olakšica, evo i za šta tačno

PIO fond se danas oglasio sa važnim obaveštenjem za penzionere o prosečnoj penziji.

Objavljeno je kolika je ona tačno iznosila za novembar 2025. godine.

Sada je upravo stigla nova bitna informacija za penzionere koji imaju nemačku penziju.

Promena u penzionom sistemu Nemačke od 2026. godine donosi bračnim parovima u penziji dvostruku poresku olakšicu. Ipak, mnogi parovi od toga neće imati koristi - i to iz vrlo konkretnih razloga.

Nemačka savezna vlada planira da uvede tzv. aktivnu penziju, koja bi trebalo da stupi na snagu u januaru 2026. godine. Penzioneri koji su u braku mogli bi tada da ostvare znatne poreske prednosti zahvaljujući kombinaciji dveju mera. Ali ta pogodnost neće biti dostupna svima.

Dvostruka poreska olakšica za bračne parove u penziji

Od 2026. godine penzioneri koji nastave da rade i nakon dostizanja zakonske starosne granice za penziju moći će mesečno da zarade do 2.000 evra bez plaćanja poreza, što na godišnjem nivou iznosi 24.000 evra. Ta mera se naziva aktivna penzija.

Uz to, raste i osnovni lični odbitak (neoporezivi deo dohotka), koji će 2026. iznositi 12.348 evra po osobi, odnosno 24.696 evra za bračne parove. Ako jedan supružnik nastavi da radi, par može da ostvari ukupno do 48.696 evra godišnje bez poreza.

Ko ne može da koristi aktivnu penziju?

Iako lični odbitak važi za sve penzionere, aktivnu penziju mogu da koriste samo oni koji rade kao zaposleni u sistemu obaveznog socijalnog osiguranja i koji su dostigli zakonsku starosnu granicu za penziju. Ta granica će 2026. iznositi 66 godina i dva meseca.

Iz mere su isključeni:

samozaposleni i slobodna zanimanja

radnici na "mini-poslovima" (mini-jobs)

državni službenici

poljoprivrednici i šumari

prevremeni penzioneri

Zbog toga veliki broj penzionerskih parova neće moći da iskoristi ovu pogodnost.

Koliko stvarno ostaje od 2.000 evra?

Iako je dodatna zarada do 2.000 evra mesečno oslobođena poreza, socijalni doprinosi se i dalje plaćaju. To se odnosi na zdravstveno osiguranje i osiguranje za dugotrajnu negu.

Na primer, pri dodatnoj zaradi od 2.000 evra mesečno, penzioner mora da plati oko 207 evra doprinosa, pa mu neto ostaje približno 1.793 evra.

Kritike sindikata: skupa mera sa upitnim efektom

Aktivna penzija nailazi i na kritike. Nemački savez sindikata (DGB) upozorava da će mera državu koštati stotine miliona evra godišnje, a da pritom ne rešava ključne probleme tržišta rada.

Posebno se ističe da u fizički zahtevnim zanimanjima većina radnika ne može da radi nakon starosne granice za penziju. Takođe nije jasno koliko će poslodavaca uopšte biti spremno da zadrži starije radnike.

Procene o broju korisnika se razlikuju: Ministarstvo finansija očekuje oko 168.000 zaposlenih penzionera, dok Institut za ekonomska istraživanja govori o oko 230.000. Trošak za državni budžet procenjuje se na oko 890 miliona evra godišnje.

Vlada planira da nakon dve godine ispita efikasnost mere. Ostaje otvoreno pitanje da li će aktivna penzija zaista pomoći u ublažavanju nedostatka radne snage.

Da podsetimo, PIO fond će i jedan papir za penziju obavezno tražiti penzionerima.

Bonus video:

(Espreso/TelegrafBiznis/V.K./Fenix/Marin Marić/Prenela: N.J)