Šta je isplativije za vozače - dizel ili benzinac? Odgovor će vas potpuno iznenaditi

Dizel automobili i dalje imaju svoje mesto na tržištu, ali više ne važe za univerzalno rešenje. Iako su dizel motori godinama u defanzivi, od "Dieselgate" skandala, preko sve strožih ekoloških normi, do elektrifikacije, i dalje imaju smisla za vozače sa velikim godišnjim kilometražama.

Stručnjaci holandskog Autoweeka pokušali su da odrede tačku preokreta, odnosno kilometražu od koje dizel postaje isplativiji od benzinca. Kao primer uzet je Volkswagen Polo iz 2020. godine, sa dva modela: 1.0 TSI benzinac sa 95 KS i 1.6 TDI dizel, takođe sa 95 KS i manuelnim menjačem.

Sa regulativne strane, situacija je jasnija nego pre nekoliko godina. Dizel automobili proizvedeni od 2015. nadalje zadovoljavaju Euro 6 normu, koja je i dalje aktuelna i omogućava im kretanje u većini evropskih gradova.

U proseku, Polo 1.0 TSI troši jedan litar goriva na 17,9 kilometara, dok 1.6 TDI prelazi 27 kilometara sa jednim litrom. Ipak, dizel se suočava sa znatno višim troškovima vlasništva, prvenstveno kroz veće poreze i naknade. U Holandiji, na primer, trošak benzinca iznosi oko 114 evra po tromesečju, dok dizel košta čak 321 evro.

Kada se uračunaju cene goriva i porezi, stručnjaci dolaze do konkretne brojke: tek pri godišnjoj kilometraži od oko 22.600 kilometara ukupni troškovi dizela i benzinca su približno isti. Sve iznad te kilometraže ide u korist dizela, dok ispod toga benzinac postaje jeftiniji.

Na tržištu polovnih vozila situacija dodatno komplikuje izbor. Dok benzinaca ima na stotine, polovnih dizelskih Poloa starijih godina gotovo da nema. Većina dizela završila je u flotama ili na lizingu, dok privatni kupci u B-segmentu uglavnom biraju benzin ili hibrid, što podiže cene polovnih dizelaša.

Zaključak stručnjaka je jasan, dizel nije mrtav, ali više nije univerzalno rešenje. Ima smisla za vozače koji prelaze velike godišnje kilometraže, voze uglavnom van grada i planiraju da zadrže automobil duže vreme. Za sve ostale, posebno urbane vozače i one koji godišnje prelaze manje od 20.000 kilometara, savremeni benzinski motor ili blagi hibrid ostaju jednostavniji i jeftiniji izbor.

Drugim rečima, za vozače koji godišnje prelaze manje od dvadesetak hiljada kilometara, dizel više nema smisla, bez obzira na manju potrošnju. Posebnu ulogu igra i tržište polovnih vozila, dok je benzinaca na stotine, polovnih dizelskih Poloa starijih godina gotovo da nema.

Razlog je jednostavan, većina dizela završila je u flotama ili na lizingu, dok privatni kupci u B-segmentu uglavnom biraju benzin ili hibrid. To dodatno podiže cene polovnih dizelaša. Zaključak je jasan, dizel nije mrtav, ali više nije univerzalno rešenje.

Ima smisla za vozače sa velikim godišnjim kilometražama, koji uglavnom voze van grada i planiraju da zadrže automobil duže vreme. Za sve ostale, posebno urbane vozače i one koji prelaze manje od 20.000 kilometara godišnje, savremeni benzinski motor ili blagi hibrid su jednostavniji i isplativiji izbor.

(espreso/Kamatica/DČ)