U ovim zemljama penzioneri žive kao bubrezi u loju, a evo gde je Srbija: Iznenadiće vas ove brojke

Penzijski sistemi Holandije, Islanda i Danske ponovo su, kao i u 2024. godini, na vodećim mestima u svetu prema Globalnom penzijskom indeksu Mercer CFA Institute. Globalni penzijski indeks (MCGPI) upoređuje penzijske sisteme širom sveta i predlaže potencijalne oblasti za reforme koje bi obezbedile adekvatnije i izdašnije penzije sa visokim stepenom održivosti. Ovogodišnji, 17. po redu Indeks, upoređivao je 52 penzijska sistema, uključujući i četiri nove zemlje: Kuvajt, Namibiju, Oman i Panamu, koji pokrivaju oko 65 procenata svetske populacije, ali Srbija nije bila uključena u istraživanje.

Generalna ocena MCGPI za 2025. je značajno poboljšanje u globalnom obezbeđivanju penzija: osam zemalja je poboljšalo svoj rejting u odnosu na prethodnu godinu, a nijedan nije snižen. Maksimalnu ocenu A dobilo je pet zemalja koje su postigle indeksni rezultat iznad 80.

Ko je dobio ocenu A?

Njihovi penzijski sistemi, kako je navedeno, pružaju dobre beneficije, održivi su i imaju visok nivo integriteta. Holandija i dalje ima najbolji penzijski sistem na svetu, a za njom na listi slede Island, Danska, Izrael i Singapur, koji prvi put dobija ocenu A, kao jedina država u Aziji, pored Izraela, koja je postigla ocenu na tom nivou.

Ovaj indeks zemlje ocenjuje prema tri kriterijuma od kojih se adekvatnost odnosi na državnu podršku, beneficije, sredstva za rast; održivost razmatra odnos demografskih indikatora i ekonomskog rasta, državni dug i javne rashode, dok integritet analizira komunikacije, upravljanje i operativne troškove.

Holandija ima najviši ukupni rezultat od 85,4 indeksna poena, Island je imao najviši rezultat u kategoriji održivosti, Finska na devetom mestu sa ocenom B+ imala je najviši rezultat integriteta, a Kuvajt na poziciji 13 istakao se najboljim rezultatom kada je reč o adekvatnosti. Među prvih petnaest su i penzijski sistemi Švedske, Australije, Čilea, Norveške, Švajcarske, Velike Britanije, Urugvaja i Hong Konga.

Države ocenjene kao B+ ili B su identifikovane kao zemlje koje imaju penzijske sisteme sa zdravom strukturom i "mnogim dobrim karakteristikama”, ali takođe imaju potrebu za poboljšanjem što ih razlikuju od sistema sa ocenom A. Ujedinjeni Arapski Emirati, Španija, Kolumbija, SAD, Oman i Malezija dobile su ocenu C+, dok su Bocvana, Namibija, Panama, Poljska i Italija među zemljama sa ocenom C. Od posmatranih država, Turska, Filipini, Argentina i Indija dobile su najnižu ocenu D kao zemlje sa sistemima koji imaju neke poželjne karakteristike, ali i velike slabosti ili propuste koje treba rešiti.

U čemu je tajna?

On se zasniva na tri modela, odnosno stuba: državnom penzijskom sistemu, prema Zakonu o opštim starosnim penzijama - Algemen Ouderdomswet (AOV); privatnom i veoma razvijenom penzijskom sistemu koji se sastoji od kolektivnih penzijskih šema vezanih za industrijske grane ili kompanije gde poslodavac svojim zaposlenima uplaćuje mesečni penzijski fond; i na individualnoj privatnoj penziji, kao trećem stubu. Ukupna penzija akumulira se iz sva ova tri izvora.

Holandija ima jednu od najviših starosnih granica za penzionisanje – 67 godina, koja će se još povećavati: 2028. biće povećana na 67 godina i tri meseca, a za muškarce i žene rođene posle 1. januara 1999. očekivana starosna granica za penzionisanje biće 70 godina. Očekivano bi bilo da povećanje starosne granice negativno utiče na rangiranje sistema, ali prevagnula je činjenica da nema mnogo država u kojima je nivo siromaštva među starijima tako nizak, a razlika u prihodima pre i posle penzionisanja skoro neznatna kao u Holandiji.

Svako ko radi ili samo živi u Holandiji (nije obavezno da bude zaposlen) između svoje 15. i 65. godine je osiguran, te stiče pravo na dva odsto pune AOV penzije godišnje. To je osnovna državna penzija i isplaćuje se u mesečnim iznosima. Od 1. jula ove godine puna državna AOW penzija za korisnike koji žive sami je 1.612,44 evra bruto, a neto 1.238,96 evra. Za penzionere koji su u braku ili žive sa drugom odraslom osobom državna penzija iznosi 1.103,97 evra bruto, odnosno 848,41 evro neto. Penzioneri koji žive u Holandiji dobijaju i nadoknadu za godišnji odmor koja iznosi 100,39 evra bruto mesečno za samce, odnosno 71,71 evro bruto za one koji žive u zajednici sa nekim.

Naknada za godišnji odmor se isplaćuje svake godine u maju. Generalna ocena je da je Holandija postigla više od većine država u rešavanju demografskih, ekonomskih i finansijskih izazova koji su ugrozili mnoge druge penzijske sisteme poslednjih decenija. Iako njen penzijski sistem trenutno prolazi kroz promene, prelazeći sa uglavnom kolektivne strukture davanja na individualniji pristup definisanog doprinosa, on će i dalje penzionerima pružati kvalitetna davanja koja su potkrepljena snažnom imovinskom bazom i čvrstom regulativom.

Upravo to je holandskom penzijskom sistemu donelo najvišu ocenu treći put zaredom.

Espreso/ Glas osiguranika/DČ