Imovinu koju ste dobili u nasledstvo ili na poklon ne morate prijaviti u ovom slučaju: Poreska uprava to definisala

Nasledstvo nije samo prenos imovine sa generacije na generaciju. Ono predstavlja deo porodične istorije. Ipak, uz sentimentalnu vrednost, nasledstvo sa sobom nosi i vrlo konkretne pravne i finansijske obaveze.

Jedna od ključnih je obaveza plaćanja poreza na nasledstvo i poklon, uređena Zakonom o porezima na imovinu.

Bilo da nasleđujete nekretninu, novac, vozilo ili bilo koju drugu vrstu imovine, važno je da znate koja su vaša prava i obaveze, kako biste izbegli neprijatnosti u postupku. U nastavku donosimo najvažnije informacije.

Ko je poreski obveznik i šta se sve oporezuje?

Obavezu plaćanja poreza na nasledstvo ima svako fizičko lice. Ako ste rezident Srbije, poreski ste obveznik za svu nasleđenu imovinu, bez obzira na to da li se ista nalazi na teritoriji Srbije ili u inostranstvu. Sa druge strane, nerezidenti (lica koja nemaju prebivalište u Srbiji) plaćaju porez samo na imovinu koju naslede na teritoriji naše zemlje.

Predmet oporezivanja je veoma širok i obuhvata:

Nepokretnosti (pravo svojine na stan, kuću, zemljište).

Pravo trajnog korišćenja parking mesta.

Gotov novac, štedni ulozi i depoziti u bankama.

Digitalna imovina.

Prava intelektualne svojine.

Upotrebljavana motorna vozila, plovila i vazduhoplovi.

Druge pokretne stvari.

Kada nastaje obaveza i kako se podnosi prijava?

Poreska obaveza zvanično nastaje onog dana kada rešenje o nasleđivanju postane pravosnažno. Od tog trenutka teku dalji rokovi. Međutim, procedura podnošenja prijave zavisi od toga ko je vodio ostavinski postupak.

1. Slučaj kada ne morate da radite ništa

Ako je ostavinski postupak vodio i rešenje sastavio javni beležnik, vi kao naslednik ste u potpunosti rasterećeni obaveze podnošenja poreske prijave. Javni beležnik je dužan da kompletnu dokumentaciju prosledi nadležnom katastru, koji je zatim dostavlja Poreskoj upravi.

2. Slučaj kada sami podnosite prijavu

Ukoliko ostavinski postupak nije vođen pred javnim beležnikom, dužni ste da sami podnesete poresku prijavu Poreskoj upravi. Prijava se podnosi na Obrascu PPI-3, a uz nju se prilaže i pravosnažno rešenje o nasleđivanju.

Građani prijavu mogu podneti na tri načina - lično ili poštom, nadležnoj filijali Poreske uprave kao i elektronski, preko portala e-Porezi.

Koliko iznosi porez i kako se obračunava?

Osnovica za obračun poreza je tržišna vrednost nasleđene imovine u trenutku nastanka poreske obaveze. Važno je znati da se ova vrednost može umanjiti za iznos dugova i troškova koje je naslednik obavezan da isplati iz nasleđene imovine.

Poreske stope zavise od stepena srodstva sa preminulim:

1,5 odsto plaćaju naslednici drugog naslednog reda. U ovu grupu spadaju bračni drug (ako nije imao dece sa ostaviocem), roditelji, braća i sestre i njihovi potomci.

2,5 odsto plaćaju naslednici trećeg i daljih naslednih redova, kao i lica koja nisu u srodstvu sa ostaviocem. Ovde spadaju, na primer, babe i dede, stričevi, ujaci, tetke i njihovi potomci.

Nakon što Poreska uprava obradi prijavu, donosi rešenje kojim se utvrđuje iznos poreza. Rok za plaćanje je 15 dana od dana dostavljanja tog rešenja.

Zakon takođe predviđa i slučajeve poreskog oslobođenja.

Porez na nasledstvo i poklon često deluje kao složena tema, ali uz pravovremeno informisanje i poznavanje propisa postupak može biti jednostavan i predvidiv. Razumevanje trenutka nastanka obaveze, načina podnošenja prijave i poreskih stopa omogućava da čitav proces obavite bez stresa i neplaniranih troškova.

Za detaljnije smernice, specifične situacije ili dodatne nedoumice, uvek je preporučljivo konsultovati Poreski informator - "Porez na nasleđe i poklon" ili nadležnu Poresku upravu, gde su dostupna sva uputstva i oslobođenja propisana zakonom.

Bonus video: NAJČEŠĆE GREŠKE GRAĐANINA: Ako ovo uradite, POREZ se ne smatra izmirenim!

(Espreso/Telegraf Biznis/D.S.)