Vozači će ubuduće ovako dobijati kazne: Plave koverte odlaze u prošlost, najavljena novina

Do sad su su vozači morali lično da odu u policijsku stanicu da bi potpisali sporazum o kazni, ali od sledeće godine će to moći da urade elektronski, putem portala e-Uprava, najavilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Advokat Ognjen Radić za "Blica" otkriva koje su još prednosti ovog vida digitalizacije, ali i rizici - šta je to što svi vozači moraju da poseduju da bi potpisali sporazum?

Načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević najavio je mogućnost digitalnog sklapanja sporazuma za saobraćajne prekršaje, odnosno kazne, putem e-Uprave.

Na ovaj način vozačima je dosta stavki olakšano, a među njima su odlazak u policijsku stanicu i izlazak na sud. Sporazum će se potpisivati elektronskim potpisom, nakon čega će odmah biti prosleđena nadležnim organima.

"Učinili smo veliki pomak da digitalizujemo i da smanjimo kako dolazak, ali i vreme koje u današnje vreme svi imamo sve manje i manje, a naravno i da se uklope u savremene tendencije, savremene tokove i savremene tehnologije, da digitalizujemo sve naše postupke. I ovo je samo početak, ja mogu da najavim da ćemo od nove godine moći da sklapamo i sporazume preko portala e-Uprave što su novine, evo ekskluzivno ćete imati i tu vest, znači da ćete moći da sklapate sporazume za prekršaj za koji su sklapanje sporazuma dozvoljeni bez odlaska u prostorije Ministarstva unutrašnjih poslova", istakao je Lakićević za Autoinfo.

Prema rečima advokata Ognjena Radića, u pitanju je elektronsko zaključenje sporazuma, tzv. onlajn.

"Čitav taj proces je deo digitalizacije i generalno je dobar, ima dobre stvari. U suštini, kao i svaki sporazum, on može da se napravi do donošenja prvostepene presude. Na taj način neće se trošiti resursi suda, policije, dostave. Vremenski će mnogo kraće da traje, ljudi neće gubiti vreme odlaskom u sudove, sudovi će imati manje opterećenja, dok se policija neće baviti stvarima koje oduzimaju puno vremena. Pojednostavljenje dostave i sklapanja sporazuma dovodi do rasterećenja suda, policije i do jednostavnijeg, efikasnijeg i savremenijeg rada državnih organa, u ovom slučaju pravosudnih", ističe Radić za "Blic".

Na ovaj način mnogo efikasnije će se vršiti regulisanje kazni, a pogotovo što veliki broj prekršaja u Srbiji zastareva nakon dve godine.

"Nakon sklapanja sporazuma, nema prava na žalbu"

Kako dodaje, kada se sporazum napravi, sud na osnovu njega donosi presudu.

"Međutim, vi kada pravite sporazum u sudu, vas sud uvek opomene da li ste svesni posledica sporazuma, odnosno jedna od glavnih posledica jeste da se odričete prava na žalbu. Kada je tu advokat u sudu i on vas opomene i sud. Ali, da li to zna stranka kada onlajn zaključuje sporazum? Da li ona zna da nema prava na žalbu? Vi se na taj način odričete prava na žalbu i suđenje. Ukoliko sklopite dobar sporazum to je u redu, ali ukoliko shvatite da ste mogli drugačije, onda je tu problem. To je neki rizik, ali u suštini to je vrlo celishodno. Ubrzaće postupke, smanjiti troškove države, pojednostaviti procedure", zaključuje advokat Ognjen Radić.

Bez elektronskog potpisa nema sporazuma

Takođe, vrlo bitna stvar je i da bi neko uopšte mogao da sklopi sporazum za prekršaj onlajn, potrebno je da poseduje nalog na e-Upravi, a zatim i najvažnije - elektronski potpis. Problem je, prema rečima advokata, što jako mali broj ljudi u Srbiji ima digitalni potpis - svega 5 odsto.

"Kada i ako bude uveden elektronski sporazum o priznavanju prekršaja, moći će da zaključi samo lice koji poseduje kvalifikovani elektronski potpis. Niko drugi. To je prvi ograničavajući faktor. Druga stvar je da nemate mogućnost advokata. S druge onlajn strane zastupa država. Sporazum se zaključuje elektronski, a njega na kraju usvaja sud. A da bi ga usvojio, on mora da bude siguran da ste ga vi elektronski potpisali", ističe Radić.

Kada bi trebalo da stupiti na snagu

Kako ističe advokat Ognjen Radić, tek je pokrenut prvi korak, a to je inicijativa i predlog izmene zakona, tako da ne očekuje da ovaj vid primene digitalizacije stupi na snagu pre marta naredne, 2026. godine.

"Ovaj predlog tek treba da prođe proceduru u Skupštini. Tek je načinjen prvi korak - inicijativa i predlog zakona, zatim treba da se pokrene rasprava u Narodnoj Skupštini, onda glasanje i usvajanje izmene zakona, proglašenje zakona i na kraju, objavljivanje i stupanje na snagu zakona", objašnjava Radić za "Blic".

"Poštar na vratima i mejl - to je isto"

Ipak, sklapanje sporazuma nije nužno, već predstavlja samo jednu od opcija koja građanima stoji na raspolaganju.

Kako objašnjava advokat Radić, građanima će umesto "plave koverte" koju donosi poštar ili policajac na vrata, na mejl adresu stizati pošta od strane Ministarstva unutrašnjih poslova.

"Vi dobijate mejl, to je pošta koju uredno primate. Da li će vam doći poštar na vrata ili dobijete mejl - to je isto. U mejlu vam stigne: 'Dobili ste mejl od Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije', dobili ste poruku u e-Upravi'. I to se smatra da ste obavešteni, kao da vam je poštar, dostavljač ili policajac pokucao na vrata i doneo. To je čitava poenta. Vi otvorite e-Upravu i tu vam piše, na primer: 'Slikani ste na Brankovom mostu, vaše vozilo je prekoračilo brzinu, izjasnite se ko je vozio. Da li ste bili vi na koga je registrovano vozilo ili neko drugo lice? Vi onda ulazite u postupak, zatim vas pozivaju na prekršajni sud. Dobijete poziv da se za dva meseca javite sudu", objašnjava Radić za "Blic".

Prema njegovim rečima, postoji i druga opcija - a to je, ako ste već vi napravili prekršaj, sklapanje sporazuma kako biste izbegli odlazak na sud i svedočenje.

"U tom delu, pregovarate i sklopite sporazum. Kada sklopite sporazum vi priznajete krivicu", ističe Radić.

Kako izgleda sklapanje sporazuma, manje kazne

"Dobra je strana za stranku, zato što kad god pravite sporazum, sankcija obično bude manja, dobijate blažu kaznu, bilo ona novčana ili na primer, zabrana upravljanja vozilom", ističe Radić i dodaje da ipak postoje određeni rizici.

"Primera rada, napravite neki prekršaj u saobraćaju i za taj prekršaj predviđena je na primer kazna od 10.000 do 100.000 dinara i predviđeno je od 10 do 15 kaznenih poena. Imate opciju ili da idete na sud, pa ćete videti koliko će vam sudija dati, od 10.000 do 100.000 hiljada sud može da vam izrekne 50.000. S druge strane, ako sklopite digitalni sporazum, dobijate minimum. Kod prekršajne kazne imate od 1 do 15 kaznenih poena. Sud može da vam da 15, a vi da napravite sporazum na 5. Vi dobijate predlog sporazuma koji je u suštini blaži nego što je sudska praksa. Svima je jednostavnije. Vi ste kažnjeni, manje ste platili", zaključuje Radić za "Blic".

Bonus video:

(Espreso/Blic/Prenela: N.J)