U ovom slučaju će vlasnici stanova morati sami da legalizuju zgradu: Plaća se ogromna fiksna naknada

Najavljeni novi zakon o brzoj legalizaciji objekata osmišljen je da omogući građanima da svoje nekretnine izvedu iz bespravnog statusa.

Prema zvaničnim podacima, trenutno postoji 4,8 miliona nelegalnih stambenih objekata u zemlji.

Kada se sprovede legalizacija, nekretnina dobija čiste papire, a vlasnici pravo na nasleđivanje imovine.

Legalizacija objekata od 100 evra

Novi zakon će, po sprovođenju, a kako se najavljuje, omogućiti brzu legalizaciju stanova, kuće, zgrada i drugih objekata, pri čemu će za veliki deo nepokretnosti trošak iznositi u proseku 100-500 evra.

Cene i troškovi novog postupka legalizacije

Cene legalizacije zavise od lokacije i tipa nekretnine, a minimalna fiksna cena u unutrašnjosti Srbije iznosi 100 evra. U većim gradovima:

Gradovi sa preko 100.000 stanovnika (Novi Sad, Niš, Kraljevo): 100–500 evra

Gradovi od 50.000 do 100.000 stanovnika: 100–300 evra

Manje opštine (ispod 50.000 stanovnika): 100–150 evra

Beograd: osam zona sa različitim naknadama, najskuplje u centralnim delovima (cenovnik će se definisati nakon usvajanja zakona)

Luksuzne nekretnine: do 1.000 evra

Ko je oslobođen plaćanja takse za legalizaciju?

Kako se najavljuje, oslobođeni plaćanja biće primaoci socijalne pomoći, invalidi, samohrani roditelji i roditelji sa troje ili više dece.

Šta od objekata ne može da se legalizuje?

Stanovi i kuće u Srbiji koji su izgrađeni bez dozvole na zemljištu u javnoj svojini, u zonama zaštićenih kulturnih dobara, na vodoizvorištima, na javnom vodnom dobru ili unutar pružnih i putnih pojaseva, prema nacrtu zakona neće moći da se legalizuju, već će preći u vlasništvo države, pri čemu vlast nije precizirala kakvu namenu planira za takvu imovinu.

Elektronska prijava i postupak ozakonjenja

Planira se digitalizacija kompletnog procesa legalizacije. Prijave će se podnositi preko specijalne digitalne platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije. Građani koji nemaju tehničke veštine mogu da zatraže pomoć opštine, koja je dužna da podnese prijavu u njihovo ime uz dostavu dokumentacije.

Šta je potrebno za prijavu legalizacije?

JMBG osobe koje podnosi prijavu

Adresa/broj katastarske parcele

Podaci o objektu: oznaka na mapi, podaci o nameni objekta, površini, spratnosti i njenim delovima, te fotografije iste.

Dokazi o objektu ako nije evidentiran ili je predmet prijave stan: geodetski elaborat/skica ili drugo.

Dokazi o vlasništvu: Ugovor o kupovini, rešenje o ostavini ili poklonu i drugo.

Rokovi legalizacije objekata u 2025

Prijavljivanje za ozakonjenje nelegalnih nekretnina biće obavezno, ali kako zakon još nije usvojen, tačni rokovi će biti naknadno definisani. Prema najavama:

Rok za prijavljivanje počinje da teče 45 dana od stupanja zakona na snagu

Rok obrade prijave: 60 dana

Rok za primedbe i prigovore: 30 dana

Rešavanje pitanja vlasništva na objektu

Prethodni postupak legalizacije bio je vezan za proveru tehničkih uslove objekta, a sada se samo utvrđuje ko ima pravo na vlasništvo i potom legalizuje objekat. Na ovaj način će moći da se uknjiže svi objekti koji imaju pravni osnov, bez čekanja da se utvrdi da li objekat ispunjava tehničke uslove što je bio slučaj do sada.

Po završetku procedure, vlasnici nekretnina će dobiti potvrdu i sve potrebne dokumente koji potvrđuju njihovo vlasništvo.

Kako legalizovati zgradu bez investitora?

Novi zakon ima poseban značaj za rešavanje situacija u starijim zgradama, gde su stanari dugo čekali na ozakonjenje, jer je firma investitora koja je gradila objekat ugašena ili u stečaju. On predviđa da stambene zajednice same mogu preuzeti postupak legalizacije.

Ako je investitor poznat i dostupan, troškove snosi on; u suprotnom, fiksnu naknadu plaćaju vlasnici stanova.

Posebnu pažnju novi nacrt zakona posvećuje zgradama koje su delimično izgrađene van dozvoljenih gabarita, kao što su dozidani spratovi ili terase. U takvim slučajevima legalizuje se samo ono što je nazidano, dok spratovi i delovi objekta koji su u okviru originalne dozvole ostaju legalni.

Ako je objekat potpuno nelegalan, investitor podnosi zahtev za legalizaciju cele zgrade. Nakon toga se vrši etažiranje stanova, tako da svaki stan dobija pravno priznanje i postaje zaseban, legalan deo zgrade.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Anica Jelovac/Prenela: N.J)