Za 20 odsto jeftinije, a kako do toga - mnogi nemaju pojma: Zašto u ovim zgradama možete kupiti povoljnije stanove

Ukoliko zgrada nema lift, stanovima na višim spratovima cena može da padne i do 20 odsto. Podaci pokazuju da su liftovi u Beogradu u proseku stari više od 40 godina, što je gotovo duplo više od njihovog procenjenog radnog veka, koji je inače 25 godina. Zato bi potencijalni kupci nekretnina u zgradama sa vremešnim liftovima treb., piše portal 4zida.

S druge strane, u zgradama u kojima ga nema, mogu da računaju na tegljenje stvari do viših spratova, što podrazumeva da se odreknu komfora, jer može biti poprilično teško naknadno izdejstvovati ugradnju lifta, ne samo zbog finansiranja, već i zbog nedostatka prostora.

Aleksandra Mihajlović sa sajta 4zida kaže da prisustvo lifta jeste važna stavka, naročito kod većih i luksuznijih stanova i da se taj uticaj na cenu kvadrata vidi i u oglasima za prodaju stanova na ovom portalu.

"Na Karaburmi razlika u ceni kvadrata između stanova u zgradama koje imaju i onih koje nemaju lift nije uvek linearna, već zavisi od spratnosti i kvaliteta objekta i dodatnih faktora kao što su uređenost zgrade i mikrolokacija. U ovom naselju, stanovi sa liftom, poput onih u ulicama Marijane Gregoran, Patrisa Lumumbe se na sajtu 4zida u proseku kreću od 2.380, pa do 3.876 evra po kvadratnom metru koliko je cena kvadrata u luksuznom penthausu u Diljskoj ulici. U zgradama bez lifta cene idu od 1.900 evra po kvadratu. U Mirijevu se mogu naći stanovi u zgradama bez lifta po ceni od 1.500 do 1.800 evra, dok oni u zgradama sa liftom dostižu od 2.300, pa do 2.500 evra po kvadratu“, navodi Aleksandra Mihajlović.

Nela Pešić iz agencije "Raičević nekretnine" kaže da na tržištu na kojem su cene nekretnina višestruko porasle u poslednjih nekoliko godina, kupci posledično postaju sve zahtevniji po pitanju kriterijuma koje nekretnina mora da zadovolji, odnosno po pitanju vrednosti koju dobijaju za uloženi novac i napominje da lift definitivno postaje nešto što se podrazumeva i što se traži prilikom kupovine nekretnina.

"Postojanje lifta ne mora nužno da podigne cenu kvadrata u odnosu na prosečnu cenu za određenu lokaciju i tip gradnje, ali nepostojanje lifta će sigurno sniziti cenu kvadrata i dovesti do mnogo manjeg broja potencijalnih kupaca za nekretnine u takvoj zgradi. Što je stan na višem spratu zgrade bez lifta, to je uticaj na cenu sve veći. Čak i za stanove koji su u prizemlju ili na prvom spratu kupci mogu tražiti lift zbog zajedničkih prostorija ili zajedničke terase na vrhu zgrade koju žele da koriste“, kaže Nela Pešić.

Dodaje da se definitivno teže prodaju stanovi u zgradama bez lifta, a ukoliko lift ne radi u trenutku kada kupac dolazi da pogleda stan, ta činjenica višestruko utiče na njegov konačni sud o nekretnini i na samu odluku o kupovini. Kada su u pitanju stanovi u novogradnji, za njih je krajnje uobičajeno da imaju lift i investitori više gotovo da i ne razmatraju gradnju objekata bez liftova. Međutim, kada su u pitanju stare zgrade, posebno predratne zgrade koje su locirane u najpopularnijim gradskim opštinama, lift u njima uglavnom ne postoji. Pešić kaže da su kupci svesni te činjenice i ukoliko žele da dođu do retkih salonskih stanova prihvataju ovaj nedostatak kao kompenzaciju za posedovanje nekretnine koja se retko pojavljuje na tržištu.

"U praksi smo imali kupce koji su pre odluke o kupovini stana tražili dodatne informacije od investitora ili od prodavca o postojanju mogućnosti da se lift ugradi u zgradu, o zainteresovanosti ostalih stanara da finansiraju ugradnju lifta, a neki od njih su za stanove koji se retko mogu naći na tržištu planirali da samostalno plate troškove ugradnje lifta“, kaže Nela Pešić.

Prema Pravilniku o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova, liftovi odgovarajućeg kapaciteta i karakteristika, a u skladu sa propisima, obavezno se ugrađuju u svaku stambenu zgradu sa četiri i više nadzemnih etaža.

(Espreso/Mondo/DČ)