Ova biljka može da vam donese ogromnu zaradu! U Srbiji potražnja sve veća, ljudi zovu, traže je, kupuju kao ludi

Crne godži bobice poznate su po lekovitim svojstvima, a takođe imaju gotovo nepostojeću konkurenciju u Srbiji što čini ovaj porodični plastenik izuzetnim.

Većina ljudi godži bobice poznaje po crvenoj boji i orijentalnom poreklu, ali u jednom plasteniku na obodu Novog Pazara raste crna verzija te biljke koja je mnogo ređa, mnogo zahtevnija i, kako tvrde uzgajivači, mnogo moćnija po zdravlje.

Porodica Skenderović – otac Rašo, sin Damir, supruga i snaja – svakodnevno neguje više od 500 sadnica crnog godžija, jedinstvenih u regionu.

– Ja ne znam ništa na svetu što tako dobro podiže krvnu sliku kao crna gođi bobica – kaže Rašo Skenderović, prenosi RINA.

Najčešći kupci godži bobica ljudi oboleli od karcinoma

Crna godži bobica kod nas još nije na zvaničnoj sortnoj listi, pa se vodi pod „bobičasto voće“. Iako bez državnog priznanja, potražnja je sve veća – najčešći kupci su ljudi oboleli od karcinoma.

– Najviše mi dolaze bolesni ljudi. Sušimo bobicu, meljemo je, mešamo s domaćim medom. Pravimo i čaj od lista, koji pomaže jetri i krvnoj slici – priča Rašo.

Njihova proizvodnja je strogo organska – bez hemikalija, isključivo stajnjak, kopriva, i prirodna đubriva od golubova i kokošaka.

Crne godži bobice beru se pincetom

Za razliku od crvene varijante, crne godži bobice beru se pincetom.

– Bobice su sitne, nežne, ne trpe dodir rukom. A voda je posebna priča – ne sme ni kap da pretera. Ako koren legne u vodu – gotovo, biljka se suši – objašnjava Rašo.

Godži sazreva postepeno

U plasteniku rade svi – zalivaju, đubre, okopavaju. Sina Damira je posebno iznenadila činjenica da biljka istovremeno na istoj grani cveta, rađa i zri.

– To nisam video nigde. Fascinantno je. Na jednoj grani imate pupoljak, cvet i zrelu bobicu. Svaki dan bereš ponešto – sazreva postepeno, ne sve odjednom – objašnjava on.

Iako ne postoji otkupna mreža, tržište se nalazi samostalno. Ljudi zovu, raspituju se, dolaze da kupe biljke za bašte, terase, pa čak i da započnu ozbiljnu proizvodnju.

– Ja sam krenuo prvi. I ponosan sam na to – ističe na kraju Rašo.

U zemlji gde su mnogi voćari okrenuti malinama, kupinama i aroniji, Skenderovići su napravili hrabar iskorak – prema neistraženoj biljci, u koju veruju, pre svega zbog njenog zdravstvenog potencijala.

Bonus video:

(Espreso/Biz portal)