PLATA 5.000 EVRA, ALI NIKO NEĆE DA RADI Uzalud uslovi iz snova: "Dobro je ako imate fakultet, ali nije neophodno"

Stopa nezaposlenosti u celoj Austriji u julu iznosila je 6,7 odsto, sa 289.968 registrovanih osoba u Zavodu za zapošljavanje. Istovremeno, u Beču, na primer, trenutno postoji 9.700 otvorenih radnih mesta. Međutim, mnogim kompanijama sve je teže da pronađu odgovarajuće osoblje. Manuel Lev-Ber (35), osnivač i direktor kompanije za sajber bezbednost Spixnet, opisao je svoje iskustvo s nedostatkom radnika.

"Tražimo dva do tri dobra programera, po mogućstvu za rad od kuće. Što se tiče obrazovanja, naravno da je dobro ako kandidati imaju završen fakultet iz oblasti računarstva, ali to nije apsolutno neophodno", ispričao je za Heute.

Prema Lev-Berovim rečima, plata je takođe dobra.

"Nudimo više od 5.000 evra mesečno", kaže generalni direktor, koji vodi kancelarije u Beču i Gradišću.

Ipak, nekima ni ta plata nije dovoljna.

"Student Tehničkog univerziteta tek je završio fakultet i rekao: ‘Neću ni da počnem za manje od 70.000 evra godišnje. Zapravo želim 105.000 evra.’ Kompanija to prvo mora da može da priušti. Startup nije velika korporacija“, kaže jedan građanin, piše "Hojte".

Kvalitet kandidata često je problem, navodi Lev-Ber.

"Devedeset odsto koristi samo ChatGPT. Nama trebaju softverski programeri koji zaista znaju da programiraju. Programeri su nekada radili na temama, pretraživali softverske biblioteke, interpretirali, prilagođavali i unapređivali kod. Danas gotovo svi koriste samo ChatGPT i slične alate, što dovodi do potpuno oštećenog koda. Zato bi kandidati trebalo da budu vešti u uobičajenim programskim jezicima poput Jave i Pajtona, da znaju da rade sa vektorskim bazama podataka i pravilno postave server – a gotovo niko to više ne ume da uradi“, objašnjava direktor firme.

I NEMCI MASOVNO TRAŽE RADNIKE

Nemačka je oduvek bila među prvim izborima ljudi koji odlaze iz Srbije u potrazi za poslom. O tome najbolje govori podatak da više od 400.00 naših ljudi živi i radi u nemačkim gradovima, a pretpostavljamo da će ih (nas) biti još više, pošto je ova zemlja olakšala pravila za boravak u njoj. Oni koji su već tamo mesečno zarađuju i do 7.000 evra, u zavisnosti od stepena obrazovanja i regiona u kojem rade, a mnogi od njih mogu da obavljaju i dodatni neoporezivi posao i na taj način zarade još više.

Nemačka se već neko vreme bori sa velikim deficitom kada je u pitanju radna snaga. Zbog toga je, kako se čini, odlučila da od 1. juna udvostruči broj radnih viza ne samo za Srbe, već i za Bosance, Crnogorce, Makedonce i Albance. To znači da će radnici iz ovih zemalja, prema Uredbi o zapadnom Balkanu, uživati privilegovan pristup tržištu rada Nemačke. Osim toga, Nemačka je olakšala uslove za boravak i rad na njenoj teritoriji, posebno otkad je uvela "kartu šansi".

U nemačkim firmama tradicionalno se traže fizikalci i to građevinci, moleri, gipsari, električari, ali i pekari, kuvari, konobari, i, naravno, vozači za sve kategorije. Medicinske sestre i tehničari su takođe "zlatno zanimanje". Naši ljudi koji već žive u Nemačkoj najčešće se bave fizičkim poslovima, pre svega građevinom, a veliki broj njih zaposlen je u zdravstvenim sistemima, kao što su negovatelji, medicinski tehničari, fizioterapeuti, farmaceuti. Otišao je i veliki broj naših doktora koji tamo mogu da zarade do 7.000 evra.

Najtraženiji medicinari

Godinama unazad najtraženiji profil u Nemačkoj su medicinari. Nemačke bolnice zapošljavaju srpske lekare, medicinske sestre, laborante i fizioterapeutske tehničare, a jagma za njima postoji i ove godine. Plata medicinskih radnika je različita i zavisi od stepena stručne spreme. Plata fizioterapeutskog tehničara, prema poslednjim objavljenim podacima, iznosi 2.839 evra. S druge strane, plata doktora je skoro pa tri puta veća - čak 7.000 evra.

Ipak, na prvom mestu po tražnji u oblasti zdravstva su medicinske sestre i tehničari, a oni mesečno mogu zaraditi od 2.000 do 4.000 evra, kako se navodi u jednom oglasu objavljenom pre nekoliko dana. Negovateljima se nudi plata od 2.500-3.000 evra.

Varioci i automehaničari

Nemačka traži i varioce, električare i automehaničare koji su u Srbiji veoma deficitarni. Ovi profili su i kod nas dobro plaćeni (početna plata od 100.000 do 120.000 dinara), međutim oni sa iskustvom hrle u Nemačku jer tamo mogu da zarade mnogo više - i do 4.000 evra, u zavisnosti od godina iskustva i regiona u kojem rade.

Naravno, jezik je veoma važan uslov za rad u Nemačkoj, pa čak i u ovakvom poslu. Zbog toga naši ljudi u početku uče jezik i obavljaju one poslove na kojima nema prevelike komunikacije, sve dok ne usavrše jezik i svoj posao ne podignu na viši nivo.

Električari

Među najtraženijim radnicima su i električari. Onima koji imaju ovaj zanat u rukama trenutno se nudi plata od 2.000 do 3.000 evra, uz naglašenu mogućnost rasta. Njihov posao se odnosi na izvođenje radova u industrijskim ili stambenim objektima, a gotovo uvek im je obezbeđen smeštaj. Samim tim, firma obezbeđuje radnu i boravišnu dozvolu.

Negde se navodi da satnica košta od 17-21 evro.

Građevinci

Građevinski sektor je Srbima u dijaspori jedno od ključnih oblasti zapošljavanja. Tu su otvorene brojne pozicije, ali su majstori za rad sa "alu" fasadama ili oni koji ugrađuju solarne panele sve traženiji. Prvima mesečna zarada može biti već od 2.500 i to za početnike, a 6.000 evra dobijaju vodeći majstori. Monterima poslodavci plaćaju od oko 2.600 evra do 4.000 evra.

Nemački poslodavci zainteresovani su i za bageriste, što pokazuju oglasi za iste, a njihova mesečna primanja idu i do 3.800 evra.

Profesionalni vozači

Godinama unazad zvanični podaci sa biroa govorili su da Nemci traže naše vozače, medicinsko osoblje i sezonce u poljoprivredi. Vozači su pritom uvek nekako uvek lakše dolazili do posla, a plate i uslove koje su ugovarali u Nemačkoj, bile su i daleko veće od onih koji tamo zarađuju ugostiteljski radnici, pa čak i neki zaposleni u zdravstvu.

Prosečna plata vozača danas u Nemačkoj iznosi oko 3.500 evra, a ta brojka varira u zavisnosti od toga na koje relacije se upućuju vozači. Tražene su i spremačice koje mogu dosta dobro da zarade jer im je obezbeđen smeštaj u hotelu u kom rade. Na ceni su i konobari, kuvari, zatim osoblje za rad u kuhinji i proizvodnji hrane, kao i radnici za održavanje higijene objekta.

Razlika u platama

U zavisnosti od zanimanja, prosečne plate u Nemačkoj se značajno razlikuju. Najplaćenije industrije u Nemačkoj uključuju bankarstvo, farmaciju, vazduhoplovstvo, nauku i istraživanje, dok su među najmanje plaćenim sektorima poljoprivreda, turizam i ugostiteljstvo.

Glavni uslov za rad u Nemačkoj je jezik koji, kako pokazuju istraživanja, ljudi sve manje uče. Takođe, sve zavisi i od vaše stručne spreme odnosno od toga za koji posao vi želite ovde da aplicirate. U principu, nivo B1 se spremi za godinu dana, za B2 treba malo više vremena.

Naravno, nekvalifikovani radnici se manje muče oko pronalaska posla dok oni kvalifikovani moraju da obave nostrifikaciju diplome, odnosno da srednjoškolske ili visokoškolske diplome, svedočanstva, ispite i akademske titule koje su stekli u Srbiji, budu priznate i u Nemačkoj.

Predviđa se da će sledeći sektori imati natprosečnu zaradu

Evropski odbrambeni sektor beleži uzlet, a i građevinske kompanije mogle bi da znatno profitiraju od obnove Ukrajine.

Trenutno je indeks UBXERCON koji prati kompanije koje bi mogle da imaju koristi od obnove u plusu 16 odsto od početka ove godine.

Među investitorima sve se češće spominje pokret MEGA (engl. Make Europe Great Again), što odražava rastuće poverenje u evropske deoničarske berze. Ključni razlozi za to su očekivana snažnija fiskalna potrošnja unutar EU (čak i napuštanje mastriških kriterijuma), povećani angažman u vezi s Ukrajinom i veća ulaganja u veštačku inteligenciju i odbranu.

Kompanije u Adria regionu takođe mogu da imaju koristi, iako su lokalna tržišta i dalje plitka i nelikvidna, posebno u zemljama poput BiH i Srbije. Unutar najlikvidnijih deoničarskih indeksa regiona postoje sektori koje smo izdvojili, a koji bi u 2025. mogli da ostvare natprosečne prinose, s obzirom na nove geopolitičke okolnosti, volatilnost tržišta i preusmeravanje ulaganja evropskih država.

Osim građevine i odbrane, koje će imati koristi od obnove ratom razrušenih područja i dobre makroekonomske slike u samom Adria regionu, sektori elektrike, farmacije, hrane, sajber-bezbednosti i banke imaće verovatno dobru godinu.

Farmaceutska industrija i dalje i bez ikakvih problema radi u Rusiji pa očekujemo nastavak dobrih rezultata.

Elektrifikacija Evrope se nastavlja, što vidimo i iz izjava budućeg kancelara Friedricha Merza, koji najavljuje 10 godina snažnih infrastrukturnih investicija. Sve te investicije neko će morati i da finansira, pa tu uskaču banke koje odlično nastavljaju i početkom 2025. godine.

Sektor sajber-bezbednosti dodatno će ojačati sve većim uticajem AI-ja, dok sektor hrane i dalje ostaje dobar odabir u volatilnim vremenima s obzirom na to da je reč o defenzivnom sektoru, odnosno investitori ga biraju kao hedž za loša vremena u ostalim sektorima.

Međutim, rizika definitivno ima. Prvi je taj što se određeni postotak portfelja investitora teško i dugotrajno skuplja, što poskupljuje samu transakciju, a može vas koštati i pravovremenog ulaska u pojedinu akciju. Drugi rizik je nepredvidiva američka politika koje smo svesni svakodnevno otkako smo ušli u 2025. godinu.

Ipak, postoji i tu niz prednosti. Nezainteresovanost većih stranih deoničarskih investitora za naš region pruža priliku i često su kompanije u Adria regionu potcenjene u poređenju sa ostatkom CEE zemalja. Nadalje, domaće ekonomije u Adria regionu izuzetno su zdrave i rastu iznad proseka CEE regiona, uz niske nivoe duga i još uvek uz potencijal rasta s obzirom na nižu bazu.

Kad sve saberemo, definitivno ima prostora za rast navedenih sektora, ali će dosta toga zavisiti od globalnih kretanja, na šta naše kompanije gotovo da i nemaju uticaja.

Bonus video:

(Espreso/NIN)