Godišnje se proizvede preko 900 tona ovog povrća: Na čak 1.200 metara nadmorske visine počinje setva

Na 1.200 metara nadmorske visine, u selima iznad Nove Varoši, ovih dana počinje setva krompira. Porodica Gujaničić iz sela Akmačići, jedna je od najvećih proizvođača u zapadnoj Srbiji, a sa njihovih njiva godišnje se ubere preko 900 tona ovog povrća.

Pored krompira, uzgajaju i tradicionalne žitarice poput heljde, pšenice i raži a sve to u surovim planinskim uslovima.

Na visoravnima kod Nove Varoši, setva krompira uveliko je u toku. Porodica Gujaničić iz Akmačića i ove godine na parcelama većim od 30 hektara planira da poseje više od 70 tona sadnog materijala.

– Krompir je jako zahtevan za proizvodnju na ovom prostoru. On hoće umerenu klimu, a ovde kod nas je ona izuzetno surova. Jaki su mrazevi i mogu da se dese i u maju i u junu, i to je velika pretnja proizvođačima – kaže poljoprivrednik iz Akmačića Radoš Gujaničić.

Da bi rod bio dobar, potrebno je kvalitetno seme. Gujaničići elitni krompir uvoze iz Holandije, a zatim sami razvijaju svoja originalna semena.

– Imamo tu Agriu, Belarosu, Esmu, Rivijeru i Arizonu, te neke sorte koje su se pokazale jako dobre za naše uslove i klimu. Ne smeta im mraz, a i otporne su na sušu. Prinosi su izuzetno dobri – navodi Uroš Gujaničić.

Iako je setva tek počela, sa pripremom zemljištva Gujaničiću su krenuli znatno ranije. Planinska zemlja u kojoj ima dosta kamena znatno je zahtevnija za obradu od vojvođanskih plodnih oranica.

– Ovo je najteža zemlja za obradu koja postoji. Ima samo dvadeset centimetara plodnog zemljišta, ostalo sve je kamen. Lomimo mašine i zadaje nam to veliki problem – priča Branko Gujaničić, glava porodice.

Najveći izazov ovim vrednim ljudima nije ni nadmorska visina, ni klima, već nedostatak vode za navodnjavanje. Prinosi će zato najviše zavisiti od količine padavina ovog leta.

– Valjalo bi da ima vode, ali preko leta mi ovde nemamo vode ni za piće, a ne za zalivanje. Što Bog da, to nam je – ističe Radoš.

Zbog plodoreda, na svojim njivama Gujaničići seju i žitarice: heljdu, pšenicu, raž i ovas. Godišnje proizvedu oko 100 tona zdravog zrna.

– Pored krompira, ovde radimo i proizvodnju žitarica zbog plodoreda. Za naše uslove to su velike površine, od desetak i kusur hektara – to su raž, heljda, ječam i ovas – kaže Uroš.

Ako vremenske prilike budu povoljne, ova vredna porodica proizvešće skoro hiljadu tona krompira i desetine tona žitarica, proizvoda koji će stići na trpeze širom Srbije, ali i evropskih zemalja.

Bonus video:

(Espreso/RINA/Prenela: N.J)