Penzioneri bez ovog dokaza ostaju bez penzije: Bolje proverite ili sledi penal

Za sve penzionere u Srbiji je stigla važna vest koja se odnosi na naplatu doprinosa za penzije.

Saopšteno je kako se to kretalo u prvom kvartalu, a objašnjeno je i koji sve faktori utiču.

Naravno, mnogi ne znaju da bez jednog papira mogu da ostanu bez penzije, a sada je pojašnjeno o čemu je tačno reč.

Odlazak u JNA bio je nešto poput društvenog obreda kroz koji se prelazilo iz dečaštva u svet odraslih.

U kasarni se učilo sve – od savršeno nameštenog kreveta i trčanja s puškom, do jedenja pasulja iz metalne porcije. Dozvole za vikend izlazak bile su male privilegije u sistemu strogih pravila i hijerarhije. Tadašnje služenje vojnog roka nosilo je simboliku odgovornosti, zrelosti i pripadnosti društvu.

Međutim, dok su mnoge zemlje u regionu – poput Mađarske, Bugarske, Rumunije, Češke, pa čak i delimično Slovenija – vojnu službu uključile u obračun penzijskog staža, u Srbiji to vreme i dalje „ne postoji“ u birokratskom smislu.

Kada građani u Srbiji podnose zahtev za penziju, neophodno je da dostave dokaz da su vojni rok uredno odslužili. Ipak, tih 12 meseci provedenih u vojsci ne računa se u radni staž, niti je zabeleženo u radnoj knjižici. Rezultat toga je da mnogi koji su služili obavezni vojni rok – pre nego što je ukinut 2010. – moraju da rade najmanje godinu dana duže kako bi ispunili uslove za penzionisanje.

U državama koje priznaju vojni rok kao staž, taj period se tretira kao radni odnos, a neretko se za vreme služenja uplaćuju i doprinosi. U Srbiji, međutim, situacija je drugačija – iako je služenje bilo obavezno, nije tretirano kao radni odnos.

Nakon ukidanja obaveznog vojnog roka, između 2011. i 2017. pojavile su se različite inicijative da se to vreme prizna u penzijski staž, ali nijedna nije naišla na konkretnu podršku nadležnih institucija. Danas, muškarci više ne moraju u vojsku, a društveni pritisci koji su nekad postojali – gotovo su nestali.

Zakon jasno propisuje da samo period za koji su uplaćeni doprinosi može biti priznat kao radni staž. PIO fond navodi da redovno služenje vojske ne ulazi u staž osiguranja i da čak ni naknadna uplata doprinosa ne može to promeniti, osim u slučaju da je sam vojnik, dok je bio van osiguranja, samostalno uplaćivao doprinose – što je u praksi bilo izuzetno retko, naročito u vreme pre digitalnih servisa.

Ipak, prilikom obračuna penzije neophodno je dostaviti dokaz o regulisanju vojnog roka – bilo putem overene kopije vojne knjižice, bilo uverenja iz vojnog odseka – kako bi se zvanično utvrdilo da taj period ne pokriva neki drugi osnov osiguranja, poput zaposlenja.

Danas je vojni rok u Srbiji isključivo dobrovoljan, i traje šest meseci. Mladići i devojke mogu se prijaviti na konkurs, a oni koji prođu selekciju dobijaju uniformu, smeštaj, hranu i naknadu za služenje. Iako je ta naknada sada znatno viša nego ranije, ni za njih ne postoji pravo na penzijski staž. Tokom služenja imaju pravo na vojno zdravstveno osiguranje, ali ne i na PIO doprinos.

Razlog za to leži u zakonskim okvirima – vojni rok se ne smatra osnovom za penzijsko i invalidsko osiguranje, a novčana nadoknada tokom služenja se ne računa kao zarada. Štaviše, dok traje vojna služba, svim zaposlenima prava iz radnog odnosa – uključujući i penzijsko osiguranje – zamrzavaju se.

Ukratko, iako je za mnoge nekadašnje vojnike vreme provedeno u kasarni oblikovalo karakter i ostavilo neizbrisiv trag u sećanju, u očima birokratije ono je i dalje – nevidljivo.

Da podsetimo, preko 18.000 penzionera će 16. maja dobiti novac - zna se i za šta tačno.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Biznis Kurir/Prenela: N.J)