Za ovaj zanat u Srbiji plata ide do 200.000 dinara! Vlasnici ne daju otkaze radnicima, jer doslovno nema ko da radi

Mladi neće na zanat, jer lakše je biti jutjuber i zarađivati iz fotelje, nego mesiti hleb u pekari i ustajati u cik zore. Neko bi rekao lenji su, pa i "mekani" za ove poslove, ali šta god da je razlog, Srbija je u ozbiljnom problemu kada je reč o školovanju mladih zanatlija.

Gotovo da nema pekare u Beogradu ili u gradovima u unutrašnjosti gde se vlasnici pekara neće požaliti na nedostatak kvalitetne radne snage, a najviše je onih koji kažu da im nedostaju pekari. Iako su plate za ovaj posao kod nas čak i veće nego što bi trebalo, ni početnici neće da se prihvate posla za zaradu od čak hiljadu evra i osmočasovno radno vreme, pa i dva dana odmora nedeljno.

Starije majstore već sada nema ko da nasledi, a kakva je situacija u školama gde se prethodnih godina upisivalo najmanje učenika ovog profila, budućnost će ipak izgleda biti u uvozu radne snage. Naser Idrizović, vlasnik pekare "Denis" iz Mladenovca, zapošljava više od 100 radnika od pekare, do maloprodaje i ugostiteljstva. Kako kaže za "Politiku", da mu je neko pre deset godina rekao da ćemo ostati bez radnika u većini zanata ne bi verovao, ali , evo, dodaje, i to smo dočekali.

"Nije problem samo sa pekarima, radnika generalno nema ni u ostalim sektorima. Tražim trenutno magacionera koji mesečno može da zaradi više od 100 hiljada dinara i ne mogu da ga nađem. Ja u mojoj firmi dajem sve od sebe da obezbedim što bolje uslove da bih zadržao svoje radnike i za sada uspevam u tome. Funkcionišemo kao porodica. Sada smo u fazi ukidanja noćnog rada , a pekarima smo dali uslove petodnevnog rada u nedelji, plate od 120.000 do 200.000 dinara. Plaćeni su kao visokoobrazovani kadar iako cena rada odavno ne prati cene proizvoda, ali nemamo izbora", počinje priču sagovornik. On smatra da kao društvo moramo da se uključimo kako bismo održali radnike zanatlije, jer ćemo drugačije biti u velikom problemu.

"Trenutno nam je na praksi učenik iz Smederevske Palanke i pošto je reč o vrlo vrednom detetu koje je sada druga godina srednje škole, odlučio sam da mu dam stimulaciju svakog meseca. To ga je toliko motivisalo da je počeo da se trudi i radi, tako da sam mu obećao stalan posao kada završi školu, kao i iznos plate koju sam spreman da mu isplaćujem. Očekujem od njega da za nekoliko godina bude šef proizvodnje i siguran sam da će tako i da bude", objašnjava Idrizović.

On smatra da je ključ u stimulaciji radnika, te da poslodavci moraju da ulažu u radnike i da ih čuvaju kao porodicu i tako zajedno rastu i razvijaju se. Na pitanje kako zadržava svoje radnike i pekare s obzirom na to da je sve više onih koji odlaze u inostranstvo ili za boljom platom, on kaže "svetskim uslovima", domaćinskim odnosom i poslom bez pritiska.

Imaju sve uslove kao da rade u državnom sektoru, a ne u pekari. U našem društvu su stvari pogrešno postavljene, nema ekonomske logike u tome da se drži cena hleba sa čuvanje socijalnog mira. Bio sam sada u Valensiji u poseti jednoj pekari gde vekna zanatskog hleba košta od osam do 12,5 evra, a plate radnika su im kao kod nas. Ja sam za to da i seljak koji je posejao žito, mlinar i svi ostali u lancu uberu svoj prinos i da svi budu zadovoljni. Samo je to rešenje. Ovako u pekarstvu imamo evropske plate, a cene socijalne, neodrživo", ističe sagovornik.

Pre desetak godina svaki vlasnik pekare je imao luksuz da se nezadovoljnom radniku zahvali na saradnji i da mu otkaz, dok je danas to nedopustivo. Vlasnik praktično izbroji do deset pre nego što nešto kaže, jer ako pekar ode, drugog će teško naći.

Jedan manji proizvođač i vlasnik zanatske pekare u Zemunu kaže za "Politiku" da je pekara tražio godinu i po dana, a onda kada je zaposlio stranca još šest meseci je trajao period koliko je trebalo da ga obuči i profiliše za specifičan zanat pravljenja beskvasnog hleba.

"Sada mu plaćam stan i račune, ima dobru platu i nadam se da će ostati, da mu neko neće dati bolje uslove – kaže ovaj vlasnik pekare koji i sam obavlja veći deo posla u proizvodnji.

Kako objašnjava, mladi neće da rade ovaj posao jer je fizički težak, a današnje generacije generalno ne žele da rade fizičke poslove. Mnogi će, kaže sagovornik, radije raditi kao konobari za 80.000 dinara nego da vežu kecelju i budu pekari za duplo više novca.

"Oni koji su na tržištu znaju da su pekari deficitarni radnici, pa postavljaju nerealne uslove koje na kraju moramo da prihvatimo iako je plata pekara u Srbiji već neko vreme precenjena. Trguju sa znanjem kao sa valutom, pa ko mora, on i plati", kaže sagovornik. Što je najgore, u Srbiji ni velika plata nije garant da će zadržati pekara, a to je još veći problem.

Bonus video:

Espreso/Mondo/TM