Oglasio se direktor PIO fonda: Saopštio nove dobre vesti za naše penzionere

PIO fond se oglasio i za penzionere u Srbiji izneo bitnu informaciju o velikoj stvari za 8. i 9. april.

Najavljeno je šta tada tačno očekuje starije građane.

Pored toga, direktor PIO fonda se oglasio sa bitnim informacijama o naplati doprinosa.

Za dnevni list “Politika” govorio sam o dobroj naplati doprinosa, zaposlenosti i svemu ostalom što nam omogućava da godinama unazad održavamo finansijsku stabilnost Fonda PIO i da korisnicima obezbedimo stabilna i redovna primanja.

Od početka godine do polovine marta naplaćeno je 192,3 milijarde dinara doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, što je za 4,1 milijardu dinara više od planiranog, odnosno 21 milijardu dinara više od naplaćenih doprinosa u istom periodu prethodne godine.

Naplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje u 2024. godini su za 15,5 odsto viši u odnosu na 2023. godinu. Budući da je rast zarada u protekloj godini prosečno 14,2 odsto, a da su naplaćeni doprinosi realno viši od tog procenta, objašnjenje je u većem broju zaposlenih. U bazi osiguranika Fonda PIO 31. 12. 2024. evidentirana su 2.832.893 osiguranika prijavljenih na obavezno osiguranje, što je 0,8 odsto više u odnosu na 31. 12. 2023. Stalno povećanje broja radnika i kojima se uz isplatu zarada uplaćuju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje doprinosi kontinuirano boljoj naplati doprinosa, odnosno konstantnom rastu izvornih prihoda Fonda PIO, kaže u razgovoru za „Politiku” Relja Ognjenović, direktor Republičkog fonda PIO.

Kakva je naplata od početka godine u odnosu na isti period lane i koliko se manje povlači novac iz republičke kase za isplatu penzija?

Od početka godine do polovine marta naplaćeno je 192,3 milijarde dinara doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, što je za 4,1 milijardu dinara više od planiranog, odnosno 21 milijardu dinara više od naplaćenih doprinosa u istom periodu prethodne godine.

Od početka godine isplatili smo decembarsku i januarsku penziju, a isplata penzije za februar je pri kraju. Iz sopstvenih sredstava za ove namene obezbeđeno je 72,8 odsto, dok dotacije države za nedostajuća sredstva za isplatu penzija čine 21,9 odsto, a 5,3 odsto obavezni transferi države koji bi postojali čak i da fond ima izvorne prihode za celovitu isplatu penzija.

Budući da je nezaposlenost na minimumu, oko 8,1 odsto, da li se to oseća i kroz povećanje uplate i koliko ste daleko ili ste uspeli da pokrijete ukupan fond para za isplatu penzija za korisnike iz kategorije zaposlenih?

U ovoj poziciji smo bili od maja do decembra 2022. godine, kada smo penzije za kategoriju zaposlenih, koja je najbrojnija, isplaćivali iz izvornih prihoda, odnosno nismo povlačili dotacije iz budžeta za te namene. Međutim, bez obzira na bolje izvorne prihode fonda, činjenica je da smo od 2022. godine imali dva puta godišnje visoke procente usklađivanja penzija, kroz redovna i vanredna povećanja, da je od 2023. godine smanjena stopa doprinosa sa 25 na 24 odsto, kao i da je od 2024. godine prisutan trend povećanja broja penzionera, te smo prinuđeni da se oslonimo na podršku iz budžeta.

O kom iznosu se radi i o kom broju penzionera?

Od ukupno 1.657.325 korisnika, penzioneri iz kategorije zaposlenih čine 85,1 odsto, odnosno tačno 1.410.996 korisnika, sa prosečnom penzijom 53.621 dinar. Na primeru penzije za januar, ukupna sredstva za isplatu bruto penzija i naknada kategoriji zaposlenih iznose 89,2 milijarde dinara. Penzioneri iz kategorije samostalnih delatnosti i poljoprivredni penzioneri zajedno čine 14,9 odsto ukupnog broja i njihove prosečne penzije su niže, pa je time niži i iznos potrebnih. Da li se povećava broj penzionera koji idu u prevremenu starosnu penziju?

Prevremena starosna penzija po Zakonu o PIO postoji kao posebna vrsta prava od 1. 1. 2015. i u toj godini je ovo pravo ostvarilo 7.962 korisnika. Broj korisnika ovog prava povećava se iz godine u godinu i 31. 12. 2024. imamo ukupno 75.215 korisnika prevremene starosne penzije.

Za koliko bi se dodatno rasteretio budžet fonda kada se iz iste kase ne bi namirivalo i zdravstveno osiguranje?

Prema finansijskom planu fonda za 2025. godinu, iznos sredstava za zdravstveno osiguranje korisnika je 104,74 milijarde dinara. To je 8,64 odsto od ukupnih rashoda i izdataka fonda, koji su za tekuću godinu projektovani na 1.217,72 milijarde dinara. Ukoliko bi se sredstva za zdravstveno osiguranje korisnika penzija izmestila iz budžeta Fonda PIO, učešće planiranih transfera iz budžeta republike bi se smanjilo sa projektovanih 22 na 14,6 odsto.

Da podsetimo, i penzionerima iz Šibenika takođe sleduju pare pred Uskrs - objavljeno je o kom iznosu je reč.

Bonus video:

(Espreso/Politika/Jasna Petrović Stojanović/Prenela: N.J)