Jana dala otkaz, a šef je zamolio da potpiše ovaj sporazum! Evo koja je razlika i kako može da ostane bez biroa

Zakon o radu definiše uslove i razloge prestanka radnog odnosa. U slučaju da poslodavac ne poštuje zakonske procedure i razloge, prestanak radnog odnosa je protivzakonit, te za slučaj tužbe zaposlenog plaća se naknada izgubljene zarade.

Ovoga puta imamo drugačiju situaciju, jedna Jana (puno ime i prezime poznato redakciji) požalila se našoj redakciji da je dobila predlog od poslodavca i nije joj jasno šta da odgovori. Naime, ona želi da napusti kompaniju u kojoj trenutno radi, a poslodavac joj nudi da potpiše sporazumni.

U čemu je razlika?

Pre svega, Jana bi trebalo da ima na umu da poslodavac može na ovaj način da se zaštiti, u smislu otkaznog roka, (ne)završenog posla, ili potencijalno nanete štete firmi.

Sporazumni otkaz i otkazni rok: Šta treba da znate?

- Zaposleni koji želi da da otkaz dužan je da podnese pisanu izjavu i ispoštuje otkazni rok, koji prema Zakonu o radu iznosi 15 dana, ali ugovorom o radu može biti produžen na 30 dana. Iako poslodavci često nastoje da osiguraju poštovanje otkaznog roka ugovornim kaznama, sudska praksa jasno pokazuje da ovakve odredbe nisu dozvoljene - rekla je za "Blic Biznis" Biljana Anđelković, iz advokatske kancelarije "Anđelković Law".

Međutim, prema rečima naše sagovornice, ukoliko nepoštovanje otkaznog roka nanese poslodavcu konkretnu štetu – na primer, zbog kašnjenja u isporuci robe – poslodavac ima pravo da pokrene sudski postupak radi naknade štete.

- Često se u praksi dešava da poslodavac predloži zaposlenom sporazumni raskid ugovora kako bi odmah prestao radni odnos. Međutim, treba imati na umu da u tom slučaju, kao i u slučaju ličnog otkaza zaposlenog, nema prava na novčanu naknadu sa biroa - ističe Anđelković.

Ovaj benefit ostvaren je samo u određenim situacijama, poput otkaza od strane poslodavca iz ekonomskih razloga.

- Zbog toga je važno da zaposleni budu informisani o pravnim posledicama svojih odluka i pažljivo razmotre opcije pre potpisivanja bilo kakvog dokumenta - kaže nam ona.

Podsetimo, u drugim slučajevima, korisnik novčane naknade dužan je da se lično javlja Nacionalnoj službi za zapošljavanje svakih 30 dana, kao i da obavesti Nacionalnu službu u roku od pet dana o svakoj promeni koja je uslov ili osnov za sticanje, ostvarivanje ili prestanak prava na novčanu naknadu.

Do sporazuma zaposlenog i poslodavca dolazi sledećim redom:

– Inicijativa za početak pregovaranja o sporazumnom prestanku radnog odnosa. Radi se o predlogu jedne od ugovornih strana – poslodavca ili zaposlenog za sporazumni prestanak radnog odnosa. Podnosilac predlaže sporazumni raskid ugovora o radu i ostavlja se rok za izjašnjenje drugoj strani o tom predlogu. Nije relevantna okolnost da li su u zaključenju sporazuma prethodile pisane izjave zaposlenog i poslodavca o uslovima zaključenja sporazuma. Preciznije, prema sudskoj praksi, sama inicijativa i pregovaranje o sporazumnom prestanku radnog odnosa ne mora biti u pisanoj formi. Moguće je da se na osnovu usmenog dogovora zaključi pisani sporazum u kome su sadržani uslovi prestanka radnog odnosa. Za poslodavca je preporučljivo da inicijativu preda zaposlenom u pisanoj formi, kako bi imao dokaz o tome.

Smatra se da je sporazum zaključen kada poslodavac i zaposleni o tome postignu saglasnost.

Bitan element sporazuma je i datum zaključenja.

Bonus video:

(Espreso/Blic Biznis/Vesna Bjelić/Preneo D.M.)