Ova biljka donosi silnu zaradu, cena po kilogramu ide do 800 dinara: Zahteva ulaganje, ali i dobru lovu

Cena kilograma očišćenog korena belog sleza dostiže 800 dinara, što je razlog sve veće popularnosti ove lekovite biljke među zadrugama. Kilogram suvog cveta nevena prošle sezone otkupljivao se po 600 dinara, dok su proizvođači za vranilovu travu dobijali 150 dinara, a za peršun 140 dinara po kilogramu.

Sa svega 10 ari zasađenih belim slezom moguće je ostvariti zaradu veću od 1.000 evra po sezoni, dok su ulaganja oko 20.000 dinara. Iako neven donosi nešto manju dobit, početna ulaganja su takođe niža.

Cena kilograma očišćenog korena belog sleza dostiže 800 dinara, što je razlog sve veće popularnosti ove lekovite biljke među zadrugama. Kilogram suvog cveta nevena prošle sezone otkupljivao se po 600 dinara, dok su proizvođači za vranilovu travu dobijali 150 dinara, a za peršun 140 dinara po kilogramu.

Zarada i ulaganja

Prema rečima Zorana Ilića, direktora zadruge u Gadžinom Hanu koja se bavi proizvodnjom lekovitog bilja, uzgoj belog sleza može biti izuzetno isplativ.

– Od svih lekovitih biljaka koje se gaje na našem podneblju, beli slez zahteva najveća ulaganja, ali mu je i cena najviša. Ova biljka zahteva đubrenje i dva tretiranja zaštitnim sredstvima, zbog čega su troškovi za 10 ari oko 20.000 dinara – objašnjava Ilić.

Neven, iako donosi nešto manju zaradu, zahteva manja ulaganja i takođe je veoma tražen.

Sa 10 ari pod nevenom može se ostvariti prihod od oko 50.000 dinara, dok su ulaganja oko 15.000 dinara – dodaje Ilić.

Koji uzgoj je najzahtevniji?

Beli slez zahteva ručno čišćenje, što ga čini najtežim za obradu, dok je neven fizički najzahtevniji za berbu.

Neven se bere između 9 i 16 sati, kada je sunce najjače, i to svaka dva do tri dana, od juna do prvih mrazeva – ističe Ilić.

Zadrugari takođe uzgajaju vranilovu travu i peršun, ali na manjim površinama.

Uticaj pandemije i suše na proizvodnju

Poslednje dve godine nisu bile naklonjene proizvođačima lekovitog bilja. Pandemija je dovela do smanjenja zasada, dok je prošlogodišnja suša prepolovila prinose.

Protekla godina bila je izuzetno sušna, pa su prinosi bili manji za čak 40% u odnosu na 2020. godinu – navodi Ilić.

Kako postati uzgajivač lekovitog bilja?

Zadruga „Zaplanjski zasad“ broji 15 zadrugara i 50 kooperanata iz Gadžinog Hana, ali i iz drugih delova Srbije – Dimitrovgrada, Medveđe, Aranđelovca, Vranja, Jagodine, Zaječara i Niša.

Za bavljenje uzgojem lekovitog bilja neophodno je registrovano poljoprivredno gazdinstvo, jer sve transakcije idu preko računa.

– Nije obavezna organska proizvodnja, ali je važno da proizvođači prođu edukaciju i imaju iskustvo u obradi zemlje – zaključuje Ilić.

Bonus video:

(Espreso/Kurir Biznis/Mitrovica/Prenela: N.J)