OVO SU TAJNE USPEŠNE PROIZVODNJE KROMPIRA: Početno ulaganje 10.000 evra, ali prihodi su ogromni

Glavna razlika između industrijske i baštenske proizvodnje je naravno u površinama, u načinu kako se pristupa toj proizvodnji, u intenzitetu primene hemijskih preparata.

Baštenska proizvodnja se svodi na potrebe za sopstveno domaćinstvo. Može da se radi pored proizvodnje, u zemljištu, u slami, u raznim supstratima, u raznim posudama.

Često može da se potpuno izbegne upotreba hemijskih preparata za zaštitu od bolesti od štetočina, primenjuju se neke alternativne metode skupljanje zlatice, recimo i ručno.

Cilj ove proizvodnje jeste da svako domaćinstvo ima neku svoju ličnu prehrambenu sigurnost, da proizvede za svoje potrebe, da zna šta je primenio, da bude siguran da nema ostataka pesticida i da u pravo vreme ima neki proizvod koji može da konzumira, da ne mora da ide na pijacu i u supermarket.

Kolika su ulaganja u industrijsku, a kolika u baštensku proizvodnju krompira?

Hektar proizvodnje krompira ima nivo ulaganja i do desetak hiljada evra. Velika stavka je tu seme koje učestvuje sa nekih 30, 40 procenata. Ostalo su drugi troškovi.

Baštenska proizvodnja, samim tim što je na maloj površini ne zahteva mašinsku obradu, često ne zahteva toliko primene đubriva industrijski, koriste se organska đubriva, nema hemije, koristi se sopstveni rad. Može da bude značajno manja stavka kada bi se to uporedilo sa ekvivalentnim jedinicama površine.

Koje su razlike između industrijskog i baštenskog krompira?

Razlika između industrijskog i baštenskog krompira može biti velika. Jedan od glavnih faktora jesu sorte krompira koje se gaje. Ono što danas karakteriše savremenu tu masovnu proizvodnju je novi sortiment koji se jako često menja. Svake godine se uvode 3-4 nove sorte. Neke su se odomaćile, dugo traju, ali uglavnom proizvođači vole da uzmu sorte koje postižu visoke prinose 60, 70, pa i 80 tona. Često te sorte nemaju zadovoljavajući kvalitet, pre svega upotrebni.

U tom procesu selekcije se uglavnom gube neka svojstva, upravo ta konzumna. Često potrošači kažu nije to onaj krompir koji sam ja jeo kod moje bake, kod mog dede.

Nije isti krompir brdsko-planinskih i ravničarskih regija bez obzira koje su sorte krompira u pitanju

Podneblje igra veliku ulogu. Krompir je biljka koja voli prohladno podneblje i on najbolje uspeva u brdsko-planinskim reonim. Ali se, nažalost, ta danas proizvodnja preselila u ravnicu, upravo zbog ekonomskih efekata. Na planinama više nemamo aktivno radno stanovništvo, nemamo velike površine, nemamo uslove za navodnjavanje i ta proizvodnja se preselila u ravnicu gde je ona podložna stresu, visokim letnjim temperaturama. Dobija se kvalitet koji baš nije kao taj planinski. I naravno, sve je to vezano za te uslove proizvodnje i primenu svih agrotehničkih mera koje prate tu proizvodnju.

Ima li Srbija dobru ponudu kvalitetnog semena krompira

Trenutna situacija je da Srbija proizvede nekih 4 do 5.000 tona sopstvenog semena. To je za nekih samo 2-3.000 ha od 20.000 ha. Imamo neki uvoz semena, oko 4-5.000 tona.

Znači da kada sve to saberemo, mi nemamo oko 10 procenata kvalitetnog semena. Tu se svake godine vraća neko seme koje se 3-4 generacije umnoži na istoj površini.

Problem u semenarstvu krompira je što se lako inficira virusima, prenosi se iz generacije u generaciju i to semenarstvo krompira je potpuno drugačije od semenarstva drugih biljaka.

Naklijavanje krompira ili kupovina sertifikovanog semena-šta je bolje za proizvođače?

Opet zavisi sa čime ste krenuli. Ako ste krenuli sa kvalitetnim semenom, a u vašem okruženju i komšiluku nemate lošeg krompira u smislu zdravstvenog stanja, da nema izvora infekcije, virusa koga će lako da prenesu lisne vaši, vi možete da ostavite taj krompir. To podrazumeva i neko fiziološkog stanje, da on nije pretrpeo veliki stres u toku leta i da nije bio izložen visokim temperaturama, da je redovno blagovremeno zalivan kako ne bi došlo do fiziološke starosti. Takvo seme se može nekoliko generacija umnožavati.

To semenarstvo krompira je vrlo komplikovano i to nije tako prosto kao što mi mislimo da je krompir prosta biljka.

Koja je razlika za sorte krompira kada su u pitanju crveni i beli krompir?

Razlika je u boji pokožice. Svaka je karakteristična za sebe. Mi delimo krompir na beli i crveni, a potpuno nema veze sa načinom upotrebe.

U Evropi se koriste sorte, naravno i bele i crvene, a više bele, zato što je u tom pravcu išla selekcija. Sorte koje su namenjene za kuvanje, za prženje, za pečenje, za pravljenje pomfrita, za pravljenje čipsa, one mogu da budu i bele i crvene, ali neka druga njihova unutrašnja svojstva opredeljuju njihov kvalitet, raskuvavanje, suva materija, sadržaj redukujućih šećera. Nikako ne deliti krompir na beli i crveni.

Koje su to domaće sorte krompira koje se preporučuju?

Osim ovih sorti koje dolaze uglavnom iz Holandije, Nemačke, neke koje su odomaćene kao Dezire Kennebek, pre 3-4 godine smo mi uspeli da ozdravimo jednu staru autohtonu sortu i nazvali smo je Dragačevski mesečar. Našli smo je u jednom selu, Gornji Dubac, u Dragačevu.

Porodica Koturović je dugo to negovala, ona se bila praktično izgubila iz proizvodnje. Poslednje tri godine preko 500 ljudi je imalo priliku da to gaji u svojim baštama, da testira. Odgovor je vrlo pozitivan, da je to ona stara sorta, kvalitetna. Ljudi koji pamte, koji su nešto stariji od mene kažu: “E baš vam hvala, profesore, što ste očuvali ovaj mesečar”.

Naša ideja je da napravimo nekakav brend, možda za etno turizam, za ove hobiste koji vole. A ona je jako pogodna i za ranu proizvodnju i za plastenik. Mislim da će tu naći svoje mesto. Možda neće biti masovno rasprostranjena kao neke druge sorte, ali da imamo nešto što je sve očuvalo kod nas i što će možda zaživeti u sledećim decenijama.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Prenela T.Š.)