SRBI "ODLEPILI" ZA NAJJEFTINIJIM KUĆAMA ZA STANOVANJE: Stručnjak za Espreso otkrio sve o CENAMA i MATERIJALU (FOTO)

Ekonomska kriza, porast cena nekretnina i rentiranja bacili su novo svetlo na traženje alternativnog rešenja za nezavisan i održiv način života.

Zbog toga su širom sveta do izražaja došle montažne kuće i brodski kontejneri.

Naime, kontejnerske kuće postaju sve primamljivije na tržištu pre svega zbog svoje ekonomičnosti ali i brzine izgradnje i ekološke održivosti.

Tokom i nakon pandemije korona virusa, fokus je stavljen na vikendice u blizini gradova, pa su tako Kosmaj, Avala i Fruška gora postale ponovo idealne destinacije za beg iz grada.

Zbog toga je poraslo interesovanje za vikendice, odnosno kontejnerske objekte a taj kontinuitet nastavljen je nakon pandemije zbog ekonomičnijeg pristupa i okretanju prirodi.

Tržište u Srbiji tek je na pragu svog razvoja u ovom segmentu, ali interesovanje itekako postoji.

U prilog tome govori i objava na Fejsbuku u kojoj su korisnici ove društvene mreže iz Srbije i regiona izrazili veliko interesovanje za kontejnerske kuće.

S obzirom na to da je u pitanju nešto novo što se kod nas pojavilo pre par godina, ljudi se najviše interesuju za cene, materijal i životni vek kontejnera za stanovanje.

Odgovore na najčešća pitanja u vezi kontejnera za stanovanje dao nam je Goran Ergić, osnivač firme za projektovanje, izgradnju i prodaju kontejnerskih kuća.

Prema njegovim rečima, tržište u Srbiji je i dalje mlado, a ova vrsta gradnje je uveliko uzela maha u zapadnim zemljama na šta se mi fokusiramo.

- Svakako postoji potencijal za balkanske zemlje, jer naš mentalitet je takav da teško prihvatamo nove stvari. Itekako možemo da se pohvalimo saradnjom sa našim zadovoljnim klijentima iz Srbije i regiona, navodi Goran Ergić za Espreso.

Kupci su, kako kaže, najčešće porodični ljudi kojima su potrebna brza rešenja za odmor, kao i investitori koji ove jedinice vide kao savršene za iznajmljivanje.

Glavni adut ovih objekata svakako je cena, ali postoje i drugi benefiti koji idu u prilog kupcima. Jedna od glavnih prednosti kontejnerskih objekata jeste pozitivan uticaj na životnu sredinu.

- Postoje bezbroj prednosti kontejner objekata u odnosu na ostale vidove gradnje. Sa aspekta zaštite životne sredine nameću se dva razloga: pre svega ne seku se šume kao za gradnju montažnih kuća a drugi razlog je da staroj i istrošenoj stvari dajemo novu namenu i time doprinosimo očuvanju životne sredine. Kontejneri koji su odslužili svoj transportni vek umesto da završe u nekoj od topionica i samim tim proizvedu dodatnu emisiju karbon-dioksida ovim putem dobijaju novu namenu. U zavisnosti od toga kako su renovirani mogu biti u potpunosti u skladu sa prirodom. Ne samo da možete nebrojano puta da ih premeštate već možete da im menjate svrhu upotrebe. U svetu se ovi kontejneri koriste ne samo kao vikendice već i kao stambeni i poslovni objekti. Osim toga, u poslednje vreme su vrlo popularni u ugostiteljskoj industriji zbog i brze i jeftinije gradnje ali i veoma atraktivnog izgleda. Jedan standardni kontejner od 12 metara dužine može da bude u potpunosti funkcionalan za svega petnaest dana, ističe naš sagovornik i dodaje da su kontejneri napravljeni po standardnim merama pa ih je moguće kombinovati u veće skupine po modularnom šablonu što značajno pojednostavljuje gradnju i projektovanje.

Činjenice

Neke od prednosti kontejnera za stanovanje:

• brza izgradnja
• ekonomičnost
• mobilnost
• nije potrebno iskopavanje temelja
• poseban dizajn

Cene kontejnera za stanovanje

Na određivanje cene utiče nekoliko kriterijuma kao što su veličina, izbor materijala, opremljenost i stanje objekta (da li je u pitanju novi objekat ili se prodaje kao korišćen).

- Cenovni rang zavisi od samih zahteva kupaca kao i zahtevnosti projekta. Cene se kreću od 15,000 evra + PDV pa na gore, u zavisnosti od veličine projekta, otkriva za Espreso Goran Ergić i dodaje:

- Generalno ovaj tip gradnje je totalno drugačiji od tradicionalnog, po samoj brzini izrade kao i finalnoj ceni koja je višestruko niža od standardne gradnje. Koriste se ekološki materijali i materijali visoke energetske efikasnosti.

Kada je u pitanju materijal i način pravljenja, naš sagovornik ističe da se kontejneri izoluju poliuretanskom izolacijom zatvorenih ćelija i da je ta izolacija tri puta bolja od standardne izolacije kamenom vunom.

- Takođe, kompletna stolarija je u kliznom sistemu gde se vodi računa o iskorišćenosti prostora, kao i da su prozori troslojni sa sedmokomornim profilima koja daju dodatnu termalnu zaštitu. Ovo je kompletno modularan sistem gradnje gde krajnji kupac u dogovoru sa našim arhitektom dogovara izgled i plan njegovog objekta, navodi Ergić za Espreso.

Bitna stvar je, kako kaže, i da kontejneri dolaze kompletno gotovi na lice mesta gde su spremni za useljenje i prenosivi su na bilo koju lokaciju.

Koliki je životni vek kontejnerskih kuća?

Ergić ističe da u vrsti legure čelika leži ključ dugotrajnosti ovih objekata.

- Uz minimalno održavanje zivotni vek ovih kućica može biti i do 70 godina. Sami kontejneri su sačinjeni od specijalnog CORTEN čelika koji je visoko otporan na sve vrste atmosferskih neprililka, poplava, zemljotresa, navodi sagovornik.

Kada je napravljena prva kuća od brodskih kontejnera?

Prva kuća napravljena od brodskih kontejnera izgrađena je 2007. godine u SAD-u od strane Petra DeMarija, arhitekte iz Kalifornije.

Ali je trend postao popularizovan tek 2012., kada su Todd i Di Miller iz Australije izgubili svoj dom u poplavi.

Odlučili su da izgrade novi dom napravljen od brodskih kontejnera, i tako stvorili kuću od 6.000 kvadratnih metara po imenu Graceville Container House, a za izgradnju bilo je potrebno 31 kontejnera. Nakon što je priča ispraćena putem medija, ljudi širom sveta su videli mogućnosti koje nudi „kontejnerska kuća“, piše buro247.rs.

S obzirom na to da se svuda u svetu akcenat sve više stavlja na ekološku održivost i da ovi objekti mogu imati različite namene (kuće za stanovanje, vikendice, poslovni prostori, ugostiteljski objekti), ne bi nas trebalo iznenaditi ukoliko upravo kontejnerske kuće postanu budućnost arhitekture.

Šta mislite? Da li su ovakvi objekti naša budućnost? Pišite nam u komentarima.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

(Espreso/ Pripremila Marina Letić)