KAKO SE PODNOSI ZAHTEV ZA INVALIDSKU PENZIJU? Postoji određena procedura, a ovo su svi detalji

Trenutno u Srbiji ima oko 239.000 invalidskih penzionera prema podacima PIO Fonda, što je oko 14,45 odsto od ukupnog broja najstarijih. Prosečna invalidska penzija u Srbiji iznosi 35.000 dinara, a 20.000 dinara prima oko 1.000 penzionera.

Prema poslednjim podacima PIO Fonda, u Srbiji trenutno ima nešto manje od 239.000 penzionera koji primaju invalidsku penziju, dakle oko 14,45 odsto ukupnog broja najstarijih u Srbiji. Prosečna invalidska penzija u Srbiji je 35.000 dinara. Do 20.000 dinara prima oko 1.000 penzionera.

Visina penzije

Prema računici Fiskalnog saveta, svi koji su 40 godina radili za minimalac (koji se od 1. januara popeo na nešto više od 40.000 dinara) danas mogu da računaju na penziju od 23.596 dinara.

Za one koji su 40 godina zarađivali više od minimalne zarade i platu od oko 50.000 dinara mesečno penzija bi bila 29.495 dinara.

One koji su zarađivali 70.000 dinara sledovala bi penzija od 41.290 dinara, dok za zaradu od 90.000 dinara može da se očekuje penzija od oko 53.000 (53.090 dinara).

- Nakon poslednjih povećanja penzija, primanja za penzionisane radnike sa 40 godina staža iznose u ovoj godini oko 58 do 59 odsto njihove zarade. To je relevantniji pokazatelj nego li odnos prosečne penzije i prosečne plate (koji se razumljivo u široj javnosti najčešće citira), jer u prosečnu penziju ulaze i porodične penzije, i invalidske penzije (koje su godinama bile podložne malverzacijama), kao i poljoprivredne penzije - što umnogome obara prosečan iznos penzije - rekao je ranije za "Blic Biznis" član Fiskalnog saveta, Nikola Altiparmakov.

Evo ko ima pravo na invalidsku penziju

Pravo na invalidsku penziju imaju svi za koje se utvrdi da je gubitak radne sposobnosti nastao do neophodnih godina za starosnu penziju. Takođe, pravo na invalidsku penziju se ostvaruje:

• Ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, bez obzira na dužinu staža
• Ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van rada, potrebno je najmanje 5 godina radnog staža osiguranja
• Izuzetak od ovog pravila su svi oni osiguranici kod kojih je invalidnost nastala pre 30. godine života, tj.
• do 20 godina je potrebna najmanje jedna godina staža osiguranja
• do 25 godina dve godine staža osiguranja
• do 30 godina su potrebne 3 godine staža oiguranja

Procedura dobijanje invalidske penzije

Kada je u pitanju invalidska penzija bolesti zbog koje osiguranik podnosi zahtev podležu proceni organa veštačenja koji svojim nalazom, mišljenjem i ocenom, u skladu sa Pravilnikom o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidno osiguranje. Kada je u pitanju invalidska penzija uslovi propisuju da se ona isplaćuje do dana prestanka osiguranja.

Kada je u pitanju invalidska penzija dijagnoza može da se utvrdi i nakon prestanka osiguranja, odnosno da invalidnost postoji i pre podnošenja zahteva. U tom slučaju, penzija se isplaćuje od dana nastanka invalidnosti, ali najviše za šest meseci od dana podnošenja zahteva za invalidsku penziju.

Procedura je ukratko sledeća: osiguranik podnosi zahtev filijali RFPiO da se utvrdi invalidnost na osnovu profesionalnog oboljenja. Prilikom veštačenja koristi se medicinska dokumentacija zdravstvenih ustanova. Medicinska dokumentacija koja se podnosi uz predlog za utvrđivanje invalidnosti obuhvata: – otpusne liste; – specijalističke nalaze; – dijagnostičke testove; – laboratorijske nalaze. Medicinska dokumentacija podnosi se u originalu ili overenoj fotokopiji.

Za veštačenje medicinskih činjenica čiji je uzrok profesionalna bolest, pored navedene medicinske dokumentacije, prilaže se i ekspertiza Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“ – Beograd, Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Novi Sad, Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Niš, odnosno Instituta za medicinu rada Vojnomedicinske akademije, izrađena u skladu sa aktom o utvrđivanju profesionalnih bolesti, pišu iz Kancelarije Minić.

Bonus video:

(Espreso / Blic)