DA LI JE MOGUĆE UVESTI ČETVORODNEVNU RADNU NEDELJU U CELOJ SRBIJI? Evo šta kažu stručnjaci

U pojedinim zemljama sveta, naročito posle pandemije koronavirusa, postoji trend koji ide u dva pravca - ili se uvodi četvorodnevna radna nedelja ili se skraćuje dužina radnog vremena sa osam na šest sati dnevno.

U Srbiji su za sada samo dve kompanije uvele četvorodnevnu radnu nedelju. Jedna se bavi posredovanjem u zapošljavanju, a druga izradom kompjuterskih komponenti. Postavlja se pitanje u kojim bi još oblastima mogla da bude uvedena skraćena radna nedelja, a da se ne remeti proces rada i da se produktivnost ne smanjuje, ali ni plate.

I dok u Asocijaliciji slobodnih i nezavisnih sindikata navode da bi četvorodnevna radna nedelja mogla da bude uvedena u privatnom ali i u državnom sektoru, izuzev u zdravstvu, komunalnom sektoru i sektoru isporuke struje, u Uniji poslodavaca Srbije naglašavaju da je potrebno podići produktivnost i efikasnost, uvesti automatizaciju i određene standarde, što sve košta, pa tek onda razmišljati o nekom takvom rešenju.

Da bi četvorodnevna radna nedelja mogla da se uvede u svim onim profesijama u kojima organizacija rada to dozvoljava smatra i naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović.

On kaže da su neka istraživanja pokazala da se profit ne smanjuje sa smanjenjem radnog vremena jer se produktivnost povećava.

"Možete i u fabrici da imate četvorodnevnu radnu nedelju u smislu da poslodavcu treba više radnika, pa svaki može da radi četiri dana ali čini mi se da u situaciji kada se mi borimo da se izborimo za petodnevnu radnu nedelju, pošto uglavnom u fabrikama rade šest dana nedeljno, mislim da je četvorodnevna radna nedelja jako daleko od toga da se uopšte o tome kod nas razmišlja", rekao je Reljanović.

"Moguće skraćenje radne nedelje i u industriji"

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže za Euronews Srbija da bi četvorodnevna radna nedelja mogla da se uvede u celokupnom privatnom sektoru, izuzev u transportu i autobuskom prevozu.

"I tu bi moglo da se primeni, mada bi uvođenje četvorodenevne radne nedelje tražilo dodatni angažman radne snage, onda bi taj peti dan morali da se zapošljavaju novi radnici. Sve je izvodljivo ali je pitanje koliko košta i koliko poslodavac ima profita i da li to utiče na smanjenje njegovog profita", rekla je Savić.

Nijedna zemlja zakonom nije propisala četvorodnevnu radnu nedelju, navodi Savić i dodaje da se ona uvodi i eksperimentalno u pojedinim segmentima, navodeći automobilsku industriju u Nemačkoj.

"Stalno se govorilo o tome da je ona nemoguća u industriji, međutim, evo primeri iz Nemačke pokazuju da je i te kako moguće četvordnevnu radnu nedelju uvesti i u industriji. I Jugoslavija je bila jedna od prvih zemalja, bila je pionir pre 40 ili 50 godina kada je u tekstilnoj industriji uvedeno skraćeno radno vreme i efekti su bili izuzetno pozitivni", rekla je Savić.

Fleksibilnosti - balans između privatnog i poslovnog

S druge strane, Miloš Turinski iz Infostuda navodi da je uvođenje četvorodnevne radne nedelje u mnogim sektorima neizvodljivo, a tamo gde jeste, menadžeri i preduzeće rade na tome da pruže fleksibilnost u nekom drugom smislu.

Turinski kaže da poslodavci u Srbiji ne eksperimetišu sa četvorodnevnom radnom nedeljom, ali sigurno eksperimentišu sa fleksibilnim modelima rada kao što su rad od kuće ili hibridni rad.

"Za početak rad od kuće, pa onda hibridni rad, pa samim tim onda i potencijalno smanjivanje broja radnih sati sve zarad upravo te fleksibilnosti i balansa između privatnog i poslovnog", rekao je Turinski za Euronews Srbija.

On navodi da u proizvodnji, odnosno u mnogim fabrikama postoje sektori u kojima je manuelne poslove nemoguće raditi četiri dana ili da se radi samo eventualno u jednoj smeni u mnogim fabrikama.

"S druge strane, u toj istoj proizvodnji imate razne sektore administracije i menadžmenta, za posao je neophodno samo da imaju laptop i pristup internetu, oni bi mogli da rade pola-pola ali to ne bi bilo fer prema drugim radnicima koji moraju da dođu na svoje radno mesto. Zaista se mora biti jako pažljiv u kojima sektorima, kojim oblastima, gde je moguće. Posao svakako može da se rasporedi drugačije, ako pričamo u tom kontekstu, uvek su to poslovi za koje nije nužno da budete vezani za radni prostor, odnosno kancelariju. Tu možemo da očekujemo neke prve pomake", rekao je Turinski.

Da bi uslovi rada trebalo da budu jednaki za sve da bi se isplatila zarada smatra Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije.

"Imate mogućnost da skratite radno vreme za pojedine, ali onda spram tog skraćenja, po našem zakonu, regulisano je da će on dobiti i manju zaradi. Ne možete da smanjite radno vreme jednom sektoru i da ne skratite drugom, a da se to ne odrazi na zaradu. Poručujemo poslodavcima da uvek moze da se s vremena na vreme razmatra organizacija rada pa da se drugačije organizuje radno vreme, da se preraspodeli, lakše organizuje, naprave možda neke kvalitetnije pauze", rekla je Budimčević za Euronews Srbija.

Radikalan potez ili daleka budućnost

Turinski kaže da poslodavci u Srbiji prate sve trendove koji se dešavaju na tržištu rada i po pitanju privlačenja i zadržavanja zaposlenih, ali da u Srbiji i dalje ima puno stvari koje treba rešiti pre uvođenja četvorodnevne radne nedelje.

"Naši poslodavci sigurno ne eksperimentišu sa četvorodnevnom radnom nedeljom, ali sigurno eksperimentišu sa fleksibilnim modelima rada", kaže Turinski.

I dok Budimčević navodi da bi eventualno uvođenje četvorodnevne radne nedelje bio radikalan potez o kome se još ne razmišlja, ali nije isključeno da će se to desiti u budućnosti, Ranka Savić kaže da su svuda u Evropi i svetu gde je uvedena četvorodnevna radna nedelja iskustva pozitivna, da plate nisu smanjene i da produktivnost ne samo da ne pada nego raste.

Budimčević je navela da je jedno istraživanje u Nemačkoj pokazalo da bi se radno vreme, u slučaju skraćenja radne nedelje, praktično skratilo za 20 odsto, a da to znači da se onda produktivnost po radnom času mora podići za 25 odsto.

"Radnici su više za to da u kontinuitetu imaju više slobodnih dana, ali s druge strane dugoročno to još uvek nije izvodljivo. Da bi se održao nivo zarada mora da se digne produktivnost rada, a ona može da se podigne samo uvođenjem automatizacije", rekla je Budimčević.

Bonus video:

(Espreso / Euronews Srbija)