DA LI ŽENA IMA PRAVO NA POLOVINU IMOVINE NAKON RAZVODA IAKO JE DOMAĆICA? Advokat razrešio dilemu

Domaćice koje nemaju novčane prihode, prema rečima advokata za porodično pravo Ozrena Slovića, imaju pravo na polovinu imovine koja je stečena u braku.

"Ukoliko je samo suprug zaposlen i ostvaruje prihode, a supruga je domaćica bez novčanih prihoda, smatra se da supruga obavljanjem poslova u domaćinstvu naravno učestvuje u stvaranju i održavanju vrednosti imovine, te samim tim takva imovina predstavlja zajedničku imovinu supružnika i prilikom razvoda ona ima pravo na polovinu te imovine", objasnio je advokat za portal MONDO.

Kako navodi sagovornik, zakonska pretpostavka je da je imovina stečena "pola-pola", pa se tako i deli među supružnicima prilikom razvoda. Bračni partner koji smatra da je više doprineo stvaranju zajedničke imovine može to da dokazuje. "U praksi ume često da bude teško da se to dokaže", istakao je Ozren Slović.

Međutim, postoji način da se imovina koja je stečena u braku uopšte ne deli. Ukoliko bračni partner kupi nekretninu, koju ne želi da deli ukoliko dođe do razvoda, u ugovor o kupoprodaji nekretnine se unese odredba kojom se navodi da se ona smatra njegovom posebnom imovinom.

Prema rečima sagovornika sa time mora da bude saglasan drugi supružnik. "Naravno oba supružnika potpisuju pred notarom taj ugovor, i dakle nekretnina koja se stekne na taj način nije zajednička", kazao je Slović za portal MONDO.

Advokat je objasnio da nasleđena ili na poklon dobijena imovina ne predstavlja zajednički stečenu imovinu. Takođe, i sva imovina stečena pre braka je posebna imovina i prihodi od posebne imovine predstavljaju posebnu imovinu.

"Na primer, ako stan koji sam dobio u nasledstvo (i koji je samim tim posebna imovina a ne zajednička) izdajem u zakup, kirija od tog stana odnsono prihodi stečeni od kirije predstavljaju posebnu imovinu", zaključio je razgovor za portal MONDO advokat za porodično pravo Ozren Slović.

Nasleđena, na poklon dobijena imovina i imovina stečena pre braka se ne deli tokom razvoda.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u 2022. razvedeno 9. 813 brakova, odnosno za 0,2 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Prosečna starost muža pri razvodu braka iznosi 45,1 godina, a za žene 41,5 godina.

Najveći broj razvedenih brakova čine brakovi s decom, 5.151. Nakon razvoda, izdržavana deca najčešće su dodeljena ženi, i to u 3. 495 razvedenih brakova, što predstavlja 67,9 odsto. Prosečno trajanje razvedenog braka u 2022. godini iznosi 13,8 godina.

Svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika, kako se navodi na internet stranici advokata za porodično pravo Ozrena Slovića.

Ono što je potrebno je sudu dokazati da zbog poremećenih bračnih odnosa, supružnici ne mogu više da ostvare kvalitetu zajednicu života zbog čega brak treba razvesti. Ako supružnici ne mogu da se dogovore oko načina podele imovine, starateljstva nad decom, visine alimentacije ili uopšte oko toga da li se brak treba razvesti, nije moguć sporazumni razvod braka pa je potrebno podneti tužbu za razvod braka.

Tužba za razvod braka se podnosi osnovnom sudu na čijem području prebivalište ima tuženi supružnik ili na području gde su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište. Obavezni deo postupka po tužbi za razvod braka je pokušaj mirenja, a ne vrši se u slučaju ako se stranke izjasne da ne žele pokušaj mirenja.

Kada je pokušaj mirenja neuspešan ili do njega nije ni došlo, sledeći korak je pokušaj nagodbe o pitanjima u pogledu dece, visine alimentacije, podele imovine i druga pitanja. Postignuta nagodba se unosi i u presudu. Ako ne dođe do nagodbe sud će presuditi po svom uverenju, a u okviru zakonskih ovlašćenja i pre svega u najboljem interesu dece.

Bonus video:

(Espreso / Mondo)