SVAKI SEDMI PENZIONER U SRBIJI IDE U INVALIDSKU PENZIJU: Evo kolika su njihova primanja

Svaki sedmi penzioner je u invalidskoj penziji ukoliko se uzmu u obzir dva validna podatka - 1,7 miliona koliko penzionera imamo ukupno i skoro 240.000 penzionera koliko ih je steklo pravo na invalidsku penziju.

Prema podacima PIO Fonda, u Srbiji trenutno ima nešto manje od 239.000 penzionera koji primaju invalidsku penziju, dakle oko 14,45 odsto ukupnog broja najstarijih u Srbiji. Prosečna invalidska penzija u Srbiji je 35.000 dinara. Do 20.000 dinara prima oko 1.000 penzionera.

Pravo na invalidsku penziju imaju svi za koje se utvrdi da je gubitak radne sposobnosti nastao do neophodnih godina za starosnu penziju. Takođe, pravo na invalidsku penziju se ostvaruje:

• Ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, bez obzira na dužinu staža
• Ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van rada, potrebno je najmanje 5 godina radnog staža osiguranja

Izuzetak od ovog pravila su svi oni osiguranici kod kojih je invalidnost nastala pre 30. godine života, tj:

• do 20 godina je potrebna najmanje jedna godina staža osiguranja
• do 25 godina dve godine staža osiguranja
• do 30 godina su potrebne 3 godine staža oiguranja

Procedura dobijanja invalidske penzije

Kada je u pitanju invalidska penzija bolesti zbog koje osiguranik podnosi zahtev podležu proceni organa veštačenja koji svojim nalazom, mišljenjem i ocenom, u skladu sa Pravilnikom o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidno osiguranje. Kada je u pitanju invalidska penzija uslovi propisuju da se ona isplaćuje do dana prestanka osiguranja.

Kada je u pitanju invalidska penzija dijagnoza može da se utvrdi i nakon prestanka osiguranja, odnosno da invalidnost postoji i pre podnošenja zahteva. U tom slučaju, penzija se isplaćuje od dana nastanka invalidnosti, ali najviše za šest meseci od dana podnošenja zahteva za invalidsku penziju.

Prosečna invalidska penzija u Srbiji je 35.000 dinara

Procedura je ukratko sledeća: osiguranik podnosi zahtev filijali RFPiO da se utvrdi invalidnost na osnovu profesionalnog oboljenja. Prilikom veštačenja koristi se medicinska dokumentacija zdravstvenih ustanova. Medicinska dokumentacija koja se podnosi uz predlog za utvrđivanje invalidnosti obuhvata: – otpusne liste; – specijalističke nalaze; – dijagnostičke testove; – laboratorijske nalaze. Medicinska dokumentacija podnosi se u originalu ili overenoj fotokopiji.

Za veštačenje medicinskih činjenica čiji je uzrok profesionalna bolest, pored navedene medicinske dokumentacije, prilaže se i ekspertiza Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“ – Beograd, Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Novi Sad, Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Niš, odnosno Instituta za medicinu rada Vojnomedicinske akademije, izrađena u skladu sa aktom o utvrđivanju profesionalnih bolesti, pišu iz Kancelarije Minić.

Šta je sve potrebno od dokumentacije za invalidsku penziju?

• Prilkom podnošenja prijave, potrebno je priložiti i sledeća dokumenta:
• Obrazac br. 1. izdat od strane izabranog lekara, sa originalnom medicinskom dokumentacijom (specijalistički nalazi, snimci, otpusne liste i dr);
• Potvrdu o radnom mestu sa opisom poslova koje osiguranik obavlja u momentu podnošenja zahteva;
• Prijavu o povredi na radu, ukoliko je osiguranik pretrpeo povredu na radu;
• Dokaz o regulisanom vojnom roku (fotokopiju vojne knjižice ili uverenje vojnog odseka);
• Dokaz o korišćenju prava, odnosno evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje;
• Fotokopiju lične karte ili uverenje o prebivalištu (dokaz kojim se potvrđuje identitet;
• Fotokopiju zdravstvene knjižice;
• Dokaze o stažu osiguranja navršenom u Republici Srbiji – zaključena radna knjižica, uverenje o beneficiranom stažu, druge javne isprave o stažu (rešenja, uverenja, potvrde i slično) u originalu ili overenoj fotokopiji;
• Uverenje o obavljanju samostalne delatnosti koje izdaje nadležni organ opštine, odnosno odgovarajuće udruženje ili savez (za period do 31. decembra 2005. godine), odnosno rešenje Agencije za privredne registre (za period od 01. januara 2006. godine.)
• Uverenje Poreske uprave o plaćenom doprinosu za penzijsko i invalidsko osiguranje (sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa) za period obavljanja samostalne delatnosti. Ovo uverenje nije potrebno za samostalne umetnike, filmske radnike i sportiste do 31. decembra 2002. godine, a za sveštenike i verske službenike do 31. avgusta 2004. godine);
• Uverenje Poreske uprave o plaćenom doprinosu za penzijsko i invalidsko osiguranje (sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa) izdato za period obavljanja poljoprivredne delatnosti;
• Dokaz o stažu u inostranstvu.

Da li se uzima u obzir i medicinska dokumentacija privatne klinike

Jedno od najčešćih pitanja postavljenih PIO Fondu oko invalidske penzije je to da li komisija uzima u obzir i medicinsku dokumentaciju koju je izdala privatna klinika.

Iz PIO Fonda kažu da Organ veštačenja Fonda veštači na osnovu medicinske dokumentacije izdate od strane nadležnih državnih zdravstvenih ustanova i na osnovu pregleda osiguranika, ali se prihvata i medicinska dokumentacija - nalazi, rezultati laboratorijskih testova, mišljenja i sl. koju su izdale privatne klinike, pod uslovom da postoji odgovarajući pečat privatne zdravstvene ustanove, faksimil i potpis lekara.

Nakon sprovedenog postupka za ostvarivanje prava na invalidsku penziju, podnosilac zahteva može se obratiti nadležnoj filijali Fonda radi dobijanja originalne medicinske dokumentacije i kopije nalaza, u skladu sa ZUP-om.

U obzir za invalidsku penziju dolazi i dokumentacija privatne klinike

Visina penzije

Prema računici Fiskalnog saveta urađenoj za "Blic Biznis", svi koji su 40 godina radili za minimalac (koji se od 1. januara popeo na nešto više od 40.000 dinara) danas mogu da računaju na penziju od 23.596 dinara.

Za one koji su 40 godina zarađivali više od minimalne zarade i platu od oko 50.000 dinara mesečno penzija bi bila 29.495 dinara. One koji su zarađivali 70.000 dinara sledovala bi penzija od 41.290 dinara, dok za zaradu od 90.000 dinara može da se očekuje penzija od oko 53.000 (53.090 dinara).

- Nakon poslednjih povećanja penzija, primanja za penzionisane radnike sa 40 godina staža iznose u ovoj godini oko 58 do 59 odsto njihove zarade. To je relevantniji pokazatelj nego li odnos prosečne penzije i prosečne plate (koji se razumljivo u široj javnosti najčešće citira), jer u prosečnu penziju ulaze i porodične penzije, i invalidske penzije (koje su godinama bile podložne malverzacijama), kao i poljoprivredne penzije - što umnogome obara prosečan iznos penzije - kaže za "Blic Biznis" član Fiskalnog saveta, Nikola Altiparmakov.

Povišice do kraja godine

Do kraja godine, penzionerima stiže novac po više osnova.

Zahvaljujući novim merama i pomoći države, prosečna penzija u Srbiji ide na oko 45.390 dinara u proseku! I to vrlo brzo. Na novu linearnu povišicu će imati pravo svi najstariji građani, njih oko 1,65 miliona. Do kraja godine penzionerima stiže i po 800 dinara od besplatnih akcija koje su dobili od države pre deset i više godina.

Bonus video:

(Espreso / Blic)