OSNOVNA ŽIVOTNA NAMIRNICA U SRBIJI ĆE KOŠTATI KAO SUVO ZLATO? Stručnjaci UPOZORILI, evo koliko bi mogla KOŠTATI!

Cene pirinča porasle su na najviše u gotovo 12 godina, nakon što su indijska zabrana izvoza riže i nepovoljni vremenski uslovi umanjili proizvodnju i snabdevanje uglavnom hranom u Aziji, prema UN-ovoj agenciji za hranu. Da li će pirinač uskoro biti skuplja roba od zlata? Ovo je bila tema jutarnjeg programa "Blic televizije", a odgovor smo potražili od uvoznika pirinča Zorana Popadića, ekonomiste Mihajla Rabrenovića i klimatologa Vladimira Đurđevića.

- Pa za sada kako stvari stoje, možda i nije preterano, zato što je pirinač osnovna životna namirnica. Trend poskupljenja pirinča kreće od marta ove godine, a zabeležen je porast od juna, kada je najveći proizvođač pirinča, Indija, obustavila izvoz pirinča na svetsko tržište, što će znatno uticati na cenu pirinča. Sada je cena pirinča između 100 i 120 dinara. Očekuje se ovim tempom i rastom da će ta cena dostići i 200 dinara - kaže Popadić.

"Za sada imamo stare zalihe, videćemo šta će biti od nove godine"

Objašnjava i ko su bili najveći izvoznici pirinča do sada.

- Najveći izvoznik je bila Indija, zatim Vijetnam, Pakistan, Mijanmar, Kambodža. Nešto malo i Kina koja ima problem sa svojim tržištem, sa svojim izvozom, pa nema toliko veliki izvoz. Ali Indija je bila najveća, sada je obustavila. Egipat je obustavio pre 10 godina izvoz pirinča za ostala tržišta i sada će to reflektovati na cenu pirinča u Srbiji - rekao je Popadić.

Iako zasad ima stare zalihe, neizvesno je kakva će situacija biti od nove godine.

- Za sada da, imamo velike zalihe pirinča iz starog perioda. To će sada jedno vreme trajati, kako će biti od nove godine, kad se očekuje veće poskupljenje, to ćemo da vidimo - zaključio je Popadić za "Blic televiziju".

Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu

Klimatolog Đurđević ističe da je uticaj klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju danas već merljiv.

- Očigledno je da utiče, vidimo da to što se klima na našoj planeti promenila i što će se tek promeniti u budućnosti, rezultat je toga da se hrana u pojedinim područjima teže proizvodi i da poljoprivredni proizvođači imaju većih problema da proizvedu dovoljnu količinu hrane. Primeri mogu da budu, recimo, deo Istočne Afrike, gde već nekoliko godina traje suša. Zbog te suše i teškoća u proizvodnji hrane, pokrenute su velike migracije u tom delu sveta. Organizacije poslednjih nekoliko meseci bezuspešno pokušavaju da pozovu svetsku zajednicu da se malo više fokusira na taj problem u smislu pomoći i na neki način kontrolisanja te krizne situacije u tom delu sveta - ispričao je klimatolog Đurđević gostujući u jutarnjem programu "Blic televizije" kod Ljubomira Bujalića i Danijele Dimitrovske.

Kod nas problem može da bude sa kukuruzom, sojom, ali i voćem i povrćem...

Zbog sve učestalijih suša u Srbiji, imali smo zabeležene smanjene prinose, kaže klimatolog.

- Najdrastičniji primer je suša iz 2012. U slučaju kultura koje se uzgajaju kod nas, a vrlo su osetljive na te letnje suše, jesu kukuruz i soja. Te suše su nanele velike gubitke našim poljoprivrednicima. U slučaju kukuruza imali smo čak gubitke i do 50 odsto. A ove godine je nekako drugačija situacija. Mi idemo iz krajnosti u krajnost. Ove godine su padavine bile toliko obilne da su uništile kompletan rod suncokreta, kompletan rod pšenice itd. Ja i dalje imam slike u glavi potopljenih njiva. Posle toga je opet došao neki period suše. Taj kišni avgust, pa nekako septembar. Jedan od problema kod nas je ta promenljivost, nagla vremenska kolebanja, da vi iz vrlo kišnih perioda ulazite u sušne periode, tako da ni situacija kad imate previše vode nije povoljna za poljoprivrednu proizvodnju. Zbog mraza i grada može da strada voće i povrće. Takođe, vrlo ozbiljan problem kod nas za poljoprivrednu proizvodnju jeste ta pojava kasnih mrazeva posle toplih zima. Tako da vi imate toplu zimu u kojoj biljke već polako kreću u februaru da rastu i da ulaze u razne faze pre nego što dođe do formiranja ploda. I onda, kao što smo imali ove godine, imate nagle promene temperature. Razlog što se to dešava, u prošlosti možda nije bilo tako, jeste upravo taj što su zime postale kod nas u proseku toplije. Tako da biljke ranije dolaze u uslove u kojima mogu da se razvijaju - ojasnio klimatolog Đurđević.

"Imamo problem sa kupovnom moći"

Ekonomista Rabrenović ističe da usled problema sa kupovnom moći ne možemo doći do hrane.

- Imamo situaciju da mnoge zemlje zbog svoje kupovne moći ne mogu da dođu do hrane. Kada govorimo o univerzalnim principima, mnoge zemlje se pored hrane bore sa osnovnim ljudskim pravima i da svako ima pristup osnovnim uslugama. Sa jedne strane imamo veliko bogaćenje, a sa druge strane se osnovna sredstva stavljena pod pitanje. Mi te probleme ipak u manjoj meri osećamo, vlada je sa novim merama to znatno ublažila - rekao je Rabrenović gostujući u jutarnjem programu "Blic televizije".

Bonus video:

(Espreso / Blic, Marija Lekić)