BEOGRAĐANE ČEKA PAPRENA JESEN, OD 1. SEPTEMBRA KREĆU POSKUPLJENJA: Počinje sa GREJANJEM, a onda slede još 2 "UDARA"

Ukoliko se ispuni zahtev "Beogradskih elektrana" građani prestonice od 1. septembra plaćaće skuplje grejanje. Ovo je, kada je reč o poskupljenju grejanja, treći udar na džepove Beograđana od početka godine. To naravno nije kraj troškovima jer već sada imamo najave o novom poskupljenju struje i gasa u novembru. Dakle, čeka nas paprena jesen.

Prvo poskupljenje grejanja Beograđane je kao novogodišnji poklon dočekalo 1. januara, da bi ponovo poskupelo i 1. marta.

Novo, treće poskupljenje uslediće najverovatnije 1. septembra, jer su prema rečima gradskog menadžera Miroslava Čučkovića, „Beogradske elektrane“ još krajem jula na nadzornom odboru donele odluku o poskupljenju.

Grad će se vrlo brzo izajsniti, ali Čučković kaže da zahtev već smatraju opravdanim.

Navodi i konkretnu računicu po kojoj bi nakon septembarskog poskupljenja, račun za grejanje porodici koja ima prosečan stan od 60 kvadrata bio uvećan za 458 dinara mesečno.

I to nije sve…

Od novembra sledi poskupljenje struje i gasa, i to čeka sve građane Srbije.

Struja u Srbiji od 1. novembra poskupljuje osam, a gas u proseku deset odsto.

I tu nije kraj. Već sada znamo da je naredno poskupljenje u maju 2024. godijne.

Ovo piše u izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koji je 5. jula objavljen, nakon prve revizije aktuelnog stendbaj aranžmana koji je sklopljen 1. decembra prošle godine, a traje 24 meseca.

Po osnovu tog aranžmana, Srbiji je stavljeno na raspolaganje 2,4 milijarde evra.

Da je poskupljenje struje i gasa gotova stvar jasno je iz pomenutog dokumenta. Jer, procenti poskupljenja navedeni su upravo u pismu o namerama naše strane sa datumom 15. jun koji su potpisali premijerka, ministar finansija i guverner Narodne banke Srbije.

Podsetimo, predsednik države Aleksandar Vučić je nekoliko puta u javnosti govorio da će „videti” sa predstavnicima MMF-a da najavljeno poskupljenje energenata u novembru izostane.

Međutim, predstavnici MMF-a su u pogledu poskupljenja energenata vrlo jasni.

Precizirano je da su reforme u energetskom sektoru prioritet.

Fiskalni transferi iz budžeta energetskim preduzećima bili su veliki, a u 2023. godini pali su na 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Do kraja programa potrebno je da se eliminišu sve fiskalne subvencije energetskim državnim preduzećima, kao i da se obezbede investicije u narednim godinama.

Bonus video:

(Espreso/ Nova)