PONOVO RASTU RATE DINARSKIH KREDITA: Ovo su DETALJI koje TREBA DA ZNATE

Narodna banka Srbije (NBS) je na današnjoj sednici Izvršnog odbora ponovo podigla referentnu kamatnu stopu koja sada iznosi šest odsto. To znači i da će sve bankarske pozajmice u dinarima poskupeti jer će im kamatne stope biti veće.

Odluka NBS o podizanju referentne stope bazirana je na, kako ističu, projekcijama kretanja inflacije.

Zašto raste referentna kamata?

- Izvršni odbor je procenio da je potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope – istakli su u NBS.

Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, kako dodaju, NBS znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

Rast referentne kamatne stope neminovno će dovesti do porasta kamata na sve kredite u dinarima, što znači da će se povećati i mesečne rate ovih pozajmica.

Naime, skok kamate centralne banke dovodi do rasta međubankarske kamate na dinare, belibor, a on je direktno povezan sa ukupnom kamatom na dinarske kredite. Takva promena odnosiće se na sve dinarske kredite koji imaju varijabilnu, odnosno promenljivu kamatnu stopu. Tako da, ako se poveća referentna kamatna stopa NBS, prati je i belibor. Kako je belibor deo formule po kojoj se otplaćuje kredit, to znači da će i rata biti veća za postojeće kredite klijenata.

Kako se kretao belibor?

Podsetimo, referentna kamatna stopa NBS je u januaru 2022. godine bila jedan odsto, a tromesečni belibor ("srpski euribor") bio je čak i manji od toga, iznosio je 0,94 odsto, dok je šestomesečni bio 1,14 odsto. Tada je, takođe, prosečna ponderisana stopa stambenog kredita u dinarima bila 6,69 odsto, a keš kredita u dinarima 9,93 odsto.

U junu je kamata Narodne banke stigla na 2,5 odsto, belibor je bio na 2,54 i 2,68 odsto, a kamata kod banke 9,8 i 11,71 odsto.

Sredinom januara ove godine, u trenutku kada je NBS podigla kamatnu stopu na 5,25 odsto, belibor je bio 4,96 i 5,1 odsto, a kamate su stigle na 10,68 i 13,39 odsto. U februaru je belibor iznosio 5,14 i 5,29 odsto, a kamate su išle preko 11 i 14 odsto, i to dan pre nego što je NBS podigla kamatu na novi iznos od 5,5 odsto.

Od tada je NBS još dva puta povećavala referentu stopu, početkom marta na 5,75 i danas na šest odsto, oba puta za po 25 baznih poena. U međuvremenu je belibor stigao (danas) do 5,46 odsto (tromesečni) i 5,62 odsto (šestomesečni belibor).

Šta će biti sa ratama kredita?

Kako se preliva ovo povećanje kamata na rate kredita, možemo videti na primeru gotovinske pozajmice, recimo za automobil, vredne oko 700.000 dinara, s rokom otplate na pet godina. Ako je ovaj kredit uzet u januaru 2022. godine, do sada je mesečna rata porasla za više od 1.500 dinara.

Inače, u NBS su nakon sednice Izvršnog odbora naveli i da su dalji pad cena u sektoru energetike, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta u velikoj meri doprineli slabljenju troškovnih pritisaka na globalnom nivou, što bi trebalo da utiče i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu.

- Nesigurnost u pogledu globalnog privrednog rasta i bojazan da bi moglo doći do recesije u razvijenim zemljama, uticali su na dodatni pad cena primarnih proizvoda. Ipak, Izvršni odbor ističe da je opreznost monetarne politike neophodna zbog i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija povodom sukoba u Ukrajini, kao i činjenice da indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu, zajedno s tržištem rada, još uvek održavaju baznu inflaciju na relativno visokom nivou u većini zemalja, što se odražava na uvoznu inflaciju u Srbiji. To pre svega važi za zonu evra, koja je naš najznačajniji trgovinski partner, gde je, prema preliminarnim podacima, i pored smanjenja ukupne inflacije na 6,9 odsto u martu, bazna inflacija zabeležila dalji rast na 5,7 odsto međugodišnje - naglašavaju u NBS.

Kako obuzdati inflaciju?

Ukupna inflacija u Srbiji je u februaru iznosila 16,1 odsto međugodišnje, što je u skladu sa iznetim projekcijama Narodne banke Srbije za prvo tromesečje koje su uzele u obzir očekivan nastavak prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa.

- I dalje se oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata, na koji mere monetarne politike imaju ograničen efekat, jer je rast ovih cena u najvećoj meri posledica dešavanja u međunarodnom okruženju. Bazna inflacija, merena promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, i dalje se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije, u februaru je iznosila 11,1 odsto međugodišnje, čemu značajno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa - ističu u NBS.

Prema aktuelnoj februarskoj srednjoročnoj projekciji, NBS očekuje da će se međugodišnja inflacija od narednog tromesečja naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine, tako da bi krajem godine trebalo da bude na dvostruko nižem nivou u odnosu na aktuelni i da se sredinom 2024. godine vrati u granice cilja. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka trebalo bi da deluje dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, kako kažu, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora vođeno rastom cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta.

(Espreso/24sedam)