DOBRE I LOŠE VESTI O RASTU KAMATE: Stručnjaci objasnili ŠTA ČEKA SRBE, rate za stanove skuplje bar za još 100 evra

Ako je verovati procenama stručnjaka ovaj rast će stati u trenutku kada efekti zatezanja monetarne politike stupe na snagu, što nas prema dosadašnjim najavama čeka do kraja ove godine.

S' obzirom da ECB mora da prati odluke FED-a, kako bi zadržala konkurentnos, stav Džeroma Pauela da će morati da se ubrza tempo podizanja kamata, ključan je za dalje kretanje rata svih evro kredita i kod nas.

Kako će odluka NBS, ali i ECB i FED, da utiče na kreditnu aktivnost građana odgovorio je Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ocenivši da će povećanja rata nesumnjivo biti, ali da ipak sve zavisi od politike banke.

- Ta odluka je signal bankama da je bazična cena dinara skočila. Da li će neka banka baš toliko da poveća ratu kredita ili više, zavisi isključivo od poslovne politike. Ali onim ljudima koji već imaju potpisane ugovore za dinarske kredite, ovo će povećati ratu tačno onoliko koliko iznosi belibor. Kod evropski indeksiranih kredita sve zavisi od euribora, ali ćemo za to sačekati odluku ECB, koja bi trebalo da usledi u narednim danima, objašnjava profesor.

Grubišić kaže da je uvek oko dva procenta viša kamatna stopa u dinarima nego u evrima, što se i sad dešava, ali još jednom ističe da je krajnja odluka na bankama.

Stambeni krediti

Na osnovu poslednjeg rasta euribora iz februara, kada je porastao za 50 baznih poena i iznosio 3,011 odsto, rata za prosečni kredit od 50.000 evra uzetog na 20 godina skočila je na oko 394 evra.

Ako se ovaj trend nastavi, a po svemu sudeći će se nastaviti jer čelnici FED-a najavljuju mesecima da će referentnakamata morati da bude najmanje 5 odsto, štoće preliti i na Euribor, možemo očekivati dalja poskupljenja rata za stambene kredite.

Prema gruboj računici,

Keš krediti

Od početka krize NBS je povećavala referentne kamatne stope 12 puta, a poslednje 12. povećanje Izvršnog odbora iznosi 25 baznih poena. Time se dostiže nivo od 5,75 odsto. Ustigova Julia, predsatavnica MMF u Srbiji na "Kopaonik Biznis forumu" je iznela poruku MMF-a da sve centralne banke treba da nastave sa tom praksom podizanja kamatnih stopa.

Iako je zaoštravanja monetarne politike i dalje aktuelno, prognoze su ipak optimistične:

- Projekcije ukazuju na popravljanje. Projektovana inflacija je prvi put na nižem nivou u poslednje dve godine. Krajem godine bi trebala da bude dvostruko niža nego početkom godine. Povrat u granice cilja očekujemo ranije, sredinom 2024. Rizici projekcije su manje izraženi i postoji mogućnost da inflacija tokom 2023. i 2024. bude niža od projektovane - rekla je Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS u izlaganju na "Kopaonik Biznis Forumu".

Dakle, ovim tempom keš krediti će prestati da poskupljuju već krajem ove godine.

Potezi FED-a

Fed se u proteklom periodu suočavao sa istorijskim scenarijima u monetarnoj politici, te je dosad povećavao kamatne stope osam puta. Iako su se njihovi potezi pokazali dobri za oduzdavanje inflacije, ona ipak nije na ciljanom nivou od 2 odsto, već iznosi 5,4 odsto na godišnjem nivou.

Poslednje povećanje ključne kamate po kojoj banke pozajmljuju novac međusobno je bilo u februaru 2023. godine, a krajem ovog meseca se očekuje naredno povećanje i to za 0,50 odsto. U skladu sa tim je i zvaničan stav njihovog precedavajućeg, Džeroma Pauela, koji je spreman da ubrza tempo povećanja kamatnih stopa koliko god je potrebno kako bi se pobedila inflacija.

ECB neusaglašen

Guverneri centralnih banaka Nemačke, Francuske i Italije nedavno su imali različite poglede na načine obuzdavanja inflacije. Sa nemačke strane, Joakim Nagel je za oštrije poteze, navodeći da će povećanja kamatnih stopa nesumnjivo biti i posle marta. Sa druge strane, Fransoa Vileroj de Galhau je za oprezniji pristup, sa čime se složio i Ignacio Visko, šef Banke Italije, navodeći da inflacija ipak beleži rane znakove usporavanja.

Opada broj keš kredita

Prema poslednjem izveštaju Udruženja banaka Srbije, za januar 2023. godine, štednja stanovništva je u blagom trendu porasta od 0,1 odsto. Među kreditima stanovništva, gotovinski su u januaru bili manji za 0,4 odsto nego u decembru, potrošački su smanjeni za 1 odsto, a zajmovi za refinansiranje 1,6 odsto. Rasli su poljoprivredni krediti, za 1 odsto, i stambeni krediti za 0,7 odsto.

Želite da vam "Blic Biznis" donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera.

(Espreso/Blic)