PARČE ZEMLJE KOŠTA KAO STAN: Intelektualci MASOVNO ULAŽU u poloprivredna ZEMLJIŠTA, kažu da će TEK DA SE ISPLATI!

I dok pojedini zemljoradnici od prodaje hektara zemlje mogu da kupe mali stan, van srpske prestonice, drugi jedva da dobiju za to 300 evra. Poslednji podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da je na jugu Bačke hektar poljoprivredne zemlje prodat za 31.900 evra, dok je na istoku zemlje on drastično jeftiniji. Početkom prošle godine, za hektar njive, dato je više od 40.000 evropskih novčanica.

Zvanični podaci pokazuju da je najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prodat na opštini Stara Pazova, u Starim Banovcima. Po ceni od 18 evra za metar kvadratni, za parcelu površine 2,6 hektara.

Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu, u četvrtom kvartalu 2022, prometovano je u Novom Bečeju i to po ceni od 605.000 evra za 50,2 hektara.

- Postoji nekoliko vrsta kupaca njiva u Srbiji - smatra Goran Đaković, agroanalitičar. - S jedne strane to su veliki poljoprivredni proizvođači i kompanije, koji na teritoriji Vojvodine kupuju sve što se može kupiti. Zato imamo sve manje površina koje su na prodaju. U poslednje vreme dolaze novi ulagači, iz drugih branši, advokati, lekari, koji smatraju da ulaganje u poljoprivredno zemljište ima budućnost. Što je istina. Deo građana ima ušteđevinu, koju ne zna gde bi uložio, pa im kupovina zemlje deluje kao dobra investicija.

Prema rečima Đakovića, ljudi koji imaju pare, smatraju da bi ulaganje u poljoprivredno zemljište moglo da im osigura očuvanje novčanog kapitala, jer inflacija očigledno značajno utiče na vrednost novca. Oni koji imaju veće posede kupuju da bi još više ukrupnili imanja.

- Ne treba zaboraviti ni veliki uticaj pandemije, koja je ljude vratila prirodi i potrebi za nekim slobodnim i usporenim načinom života - smatra Đaković. - Otuda i veći broj kupovina kuća i zemljišta u okolini velikih gradova.

ARENDA

Pojedini zemljoradnici smatraju da se uložen novac u agrar isplati tek za nekih 30 godina. Deo vlasnika plodnih crnica daje njive u najam. Arenda je u odnosu na prošlu godinu skočila za nekih dvadesetak odsto. Negde i više, ako je zemlja prve klase i na boljoj poziciji.

Podaci RGZ pokazuju da je minimalna cena u Južnobačkom okrugu bila 2.500 evra za hektar. U Severnom i Srednjobanatskom oranica je najjeftinija, pa je tamo minimalna cena 1.200, a najviša 17.500.

Zemljoradnici i stručnjaci ističu da se oranice prodaju po mnogo većim cenama od zvaničnih. One zavise od klase zemlje, veličine parcele, da li je navodnjavana, ima li blizu vode, struje, put...

U Južnobačkom okrugu prosečna vrednost nije išla iznad 14.400 evra za hektar.

(Espreso / Novosti)