JAVIO SE OPTIMIZAM U PRIVREDI: Evo zašto se SRPSKI i NEMAČKI privrednici RADUJU 2023. godini!

Menadžere u Nemačkoj je zapljusnuo talas optimizma s kraja ove i početka sledeće godine, a u Srbiji bi mogli da imaju i manje brige.

Privredna 2023. godina možda i neće biti tako loša kakvom se očekivala pre samo nekoliko meseci. Sa približavanjem januara neočekivano je porastao i optimizam među privrednicima, kako u Srbiji, tako i u njenom najvećem spoljnotrgovinskom partneru – Nemačkoj.

Nemačke kompanije su, u svežoj anketi minhenskog IFO instituta, svoju trenutnu poslovnu situaciju ocenile kao bolju, a osetno su se poboljšala i njihova poslovna očekivanja za naredne mesece. Nemačka preduzeća ulaze u sezonu praznika sa osećanjem nade, konstatuju u IFO, i dodaju da je poslovna klima poboljšana i u industriji, trgovini, sektoru usluga… Tmurni oblaci su još samo nad građevinarstvom.

Naznake optimizma

Optimizma ima i u Srbiji i taj optimizam, kao i nemački, čini se realan, kaže za 24sedam Bojan Stanić, zamenik direktora Centra za strateške analize u Privrednoj komori Srbije.

- Dve stvari odlučuju kakva će nam biti privredna 2023. godina, a to je inflacija i neizvesnost oko plasmana proizvoda i usluga, što je posledica političke krize u Evropi. Iako smo imali katastrofične prognoze ranije, sada se već javljaju i neke naznake da stvar može imati i mnogo optimističniju završnicu, pogotovo za nas u Srbiji – rekao nam je Stanić.

Inflacija u svetu deluje kao da počinje da pada, ističe Stanić, u SAD značajno po poslednjim pokazateljima, a u EU umereno, dok se i u Srbiji nazire da je možda dostigla vrhunac.

- Sada imamo inflaciju od 15,1 a bila je prethodnog meseca 15 odsto. To je nikakav rast. I u svetu i u Evropi privrednici sada očekuju da inflacija više ne bi trebalo da bude problem, u smislu da raste, a na neki viši nivo cena se već naviklo. Drugi izvor neizvesnosti, onaj politički sa ratom u Ukrajini, koji je pretnja trgovini i energetici, takođe nije u fazi dalje eskalacije. Čak je jedna ruska banka vraćena u SWIFT. Zbog svega toga, raste i optimizam među privrednicima, pre svega Nemačke, kao vodeće u Evropi – objašnjava Stanić.

Tako, ostaje nam treći faktor neizvesnosti, a to je plasman robe i usluga. I taj problem je najveća nepoznanica za 2023. godinu i za Srbiju, koja je po privrednoj inerciji prošla kroz drugu polovinu 2022. bolje nego što se očekivalo.

Optimizam vuče izvoz

Problem Srbije je, kako to vidi MMF, što evrozonu očekuje slab privredni rast od svega 0,5 odsto a Nemačku i Italiju, kao naše najveće spoljnotrgovinske partnere i investitore, i recesija.

- Mislim da je situacija ipak bolja i da će Nemačka u početku 2023. možda biti tehnički u recesiji ali da će rast biti veći u drugom delu godine, zbog već sada ispoljenog "realnog optimizma“, i da bi prosek bio negde na nuli. Samim tim Srbija bi mogla da ima bolju situaciju, i da tokom naredne godine ne primi to prelivanje krize iz EU. Taj optimizam bi mogao da održi tražnju i za našim proizvodima u EU. Naravno neće biti isti na nuli, kao kada je bio rast od dva odsto, ali nije ni to loše – smatra Stanić.

Ivan Nikolić, sa Ekonomskog instituta u Beogradu, ukazuje i na glavnu nepoznanicu rasta srpskog BDP-a, a to je poljoprivreda. Ove godine je bila u padu zbog suše, a učešće joj je toliko da može da promeni ceo rast naviše ili naniže. A uz poljoprivredu je vezana i prehrambena industrija, inače jedna petina ukupne prerađivačke industrije Srbije.

- Tu smo izvozno zavisni, a u okruženju zbog problema sa inflacijom, pada tražnja i za našim proizvodima – rekao je za 24sedam Nikolić, inače i urednik u biltenu "Makroekonomske analize i trendovi“.

Rast u 2023. između 1,6 i 2,7 odsto

Evropska komisija predviđa u jesenjem izveštaju "Evropske ekonomske prognoze" da će srpska privreda usporiti rast u ovoj godini na 2,7 posto, a iduće ostvariti 2,4 procenta, zbog uticaja visoke inflacije na realni raspoloživi dohodak, odnosno privatnu potrošnju.

A upravo ta potrošnja je, uz velike zalihe, držala privredni rast na 4,1 posto na godišnjem nivou u prvoj polovini godine. Prema procenama "Erste grupe“ rast BDP-a će u 2023. biti svega 1,6 odsto, a 2024. godine trebalo bi da se ponovo približi nivou pre krize, kako inflacija bude opadala.

Procena Vlade Srbije je bliže onoj Evropske komisije i budžet za 2023. planiran je prema prognoziranom rastu od 2,5 odsto.

Prema anketi PKS (1.800 kompanija sa 287.000 radnika), rast prometa u trećem kvartalu u odnosu na drugi je imalo 37 odsto firmi, isti promet je zadržalo 38 odsto, a 24 odsto je imalo smanjenje prometa u odnosu na drugi kvartal 2022. godine.

Većina ispitanika očekuje nastavak stabilnih performansi i u četvrtom kvartalu 2022. godine, a samo 21 odsto "vidi“ smanjenje prometa. Po optimizmu s kojim ulaze u 2023. godinu naši privrednici ne zaostaju za kolegama iz Nemačke, pa nama potrošačima ostaje da se nadamo da će im se prognoze i ostvariti.

(Espreso/ 24sedam/ Georgi Mintev Šantek)