POSKUPLJENJA TEK SLEDE, EURIBOR NIJE BIO VIŠI U PRETHODNIH 13 GODINA: Rate kredita veće i za 100 EVRA!

Prema poslednjim dostupnim podacima u Srbiji je podignuto više od 150.000 stambenih kredita, što znači da barem pola miliona ljudi direktno ili indirektno sa velikom zebnjom prati sve što se poslednjih meseci dešava na finansijskom tržištu, rast čuvenog euribora koji se direktno odslikava i u rastu rata za uzete stambene kredite.

Mnogima su one poslednjih meseci već više za 10, 20, 30, nekima i za stotinak evra, a pravi “zemljotres” se tek očekuje krajem godine. Ipak, krenimo redom.

Fiksne i varijabilne kamatne stope

Kamata se sastoji iz dva dela - marže banke u procentualnom iznosu i fiksne ili varijabilne kamatne stope. Prilikom podizanja kredita vi se opredeljujete za jednu od dve kamatne stope - fiksnu ili varijabilnu.

Fiksna se ne menja tokom otplate kredita i njena prednost je izvesnost obaveze koju imate prema banci, dakle, zaštićeni ste od mogućih promena i skoka kamatnih stopa. Međutim, za kredite sa fiksnim kamatnim stopama banke obično traže višu kamatnu stopu, nego za kredite sa varijabilnim, kako bi se zaštitile od povećanja.

Varijabilne kamatne stope određuju se na bazi referentne kamatne stope uz dodavanje odgovarajuće kamatne marže. One sa sobom nose takozvani kamatni rizik, što znači da se u slučaju rasta referentnih kamatnih stopa tokom isplate kredita - visina rate uvećava. Korekcije rate kredita se vrše periodično u skladu sa ugovorom - obično u razmaku od tri ili šest meseci.

Euribor najviši još od 2009. godine

Prema dostupnim podacima, 90 odsto građana Srbije koji su uzeli stambene kredite opredelilo se za varijabilnu kamatnu stopu, a samo deset odsto za fiksnu. A kod onih sa varijabilnom u igri su dve opcije, jedni koji su vezani za tromesečni, odnosno za šestomesečni euribor. Kod ovih prvih banke na svaka tri meseca vrše usklađivanje zavisno od promene vrednosti euribora, a kod ovih drugih na šest meseci.

I skoro čitavu prethodnu deceniju vlasnici stambenih kredita nisu mnogo obraćali pažnju na euribor pošto je on bio skoro “zakucan” i trpeo je veoma male promene, a samim time i rate kredita su bile skoro pa fiksne. I tako sve do 2022. godine i početka rata u Ukrajini...

Od 2016. taj čuveni euribor od kojeg ponajviše zavise rate vaših stambeni kredita bio je u blagom minusu, u 2022. smo ušli sa vrednošću od -0,540%, da bi od aprila krenuo prvo blagi rast, u julu je već bio pozitivan, u septembru je prešao vrednost od jedan odsto, a krajem prošle nedelje probio je psihološku granicu od dva odsto?! Što je najviše još od 2009. godine...

Kretanje euribora u poslednjih godinu dana

Sa 377 na 491 evro, ali može i gore...

E sad tu dolazimo do ključne stvari i šta to znači konkretno za rate naših kredita. Naime, ako je neko uzeo kredit od 50.000 evra na 20 godina sa kamatom od 3,5 odsto i vezanu za šestomesečni euribor, onda je njemu rata početkom godine iznosila 276 evra, a sada kada je euribor prešao dva odsto ona je 344 evra. Ukoliko bi euribor nastavio da raste i iznosio tri odsto, onda bi građani po ovoj računici morali mesečno da izdvajaju 373 evra, a ako bi dostigao rekordnih pet odsto koliko je euribor bio krajem 2008. godine, rata bi po tom kataklizmičnom scenariju iznosila čak 434 evra!

Međutim, nekima je rata skočila znatno više. Na primer ako ste uzeli kredit od 80.000 evra na 25 godina, opet sa kamatom od 3,5 odsto i vezanom za šestomesečni euribor, onda vam je rata kredita od 1. januara do danas skočila sa 377 na 491 evro. A ako bi euribor otišao na tri odsto bila bi 540, a sa euriborom od pet odsto čak 644 evra?! Što ruku na srce, mnogi finansijski ne bi mogli da podnesu.

- Možda se nekom kreditnom dužniku rata povećala i 790 evra, ali to je pod uslovom da je uzeo kredit od 180.000 evra. Međutim, prosečan stambeni kredit u Srbiji je 32.000 evra. Imamo oko pet milijardi evra plasiranih kroz 154.000 stambenih kredita. Na tom prosečnom iznosu kredita rata ne raste u tolikoj meri - rekao je za N1 Vladimir Vasić iz Udruženja banaka Srbije.

Jedan odsto nekima 30, nekima 100 evra

Dušan Uzelac iz Kamatice rekao je za RTS da ako euribor skoči za jedan odsto, sa dva na tri, onda bi rata kredita koja je bila 250 evra skočila na 280 evra, odnosno u proseku skok za jedan posto euribora, rata skače za 30 evra.

- Kredit od 100.000 evra je krupan kredit i velika je rata pogotovo na 30 godina, tako da je moguće da poraste rata i za 100 evra. Što je veća rata, veći je i porast rate - rekao je Uzelac.

On je dodao “da je oko dva posto mirnodopska vrednost euribora, a u kriznim vremenima, kao što je sada, on može da skoči do tri, četiri, pet, išao je i do pet, ali se kratko zadržao jer su reakcijom finansijskih instrumenata centralnih banaka oborili euribor pa je on bio negativan”.

Rate kredita ne rastu svima podjednako

Međutim, rate kredita ne zavise samo od toga da li ste uzeli kredit sa fiksnom ili varijabilnom kamatom, već i od toga koliko je prošlo vremena od kada ste podigli kredit. Najveće povećanje rata osetiće oni koji su nedavno ili pre par godina potpisali ugovore sa bankom, dok će mnogo manje probleme imati oni koji su otplatili, na primer, više od polovine kredita.

Ako uzmemo nekoga ko je krajem 2021. podigao kredit od 50.000 evra na rok od 180 meseci (15 godina), uz promenljivu kamatnu stopu po formuli 2,99 odsto + tromesečni euribor, mesečna rata mu je od 1. januara do danas skočila sa 330,8 na 367,5 evra. Dakle, veća je za 36,7 evra.

Međutim, ako se radi o osobi koja je već pet godina otplaćivala kredit (60 rata), onda bi njegova rata iznosila 357 evra ili 26,2 više nego početkom godine. Konačno, kako prenosi N1, nekome ko je otplatio već 160 od 180 rata, mesečna svota koja ide banci bila bi povećana za samo 4,61 evro.

Ko treba da bira fiksnu kamatu i kada

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić rekao je nedavno “da je vreme da se prilikom uzimanja kredita razmatra prelazak na fiksnu kamatnu stopu, ali da treba videti konkretnu ponudu banke”.

- Vreme je da se razmatra prelazak na fiksnu kamatnu stopu, ali treba videti za koliko je ona viša od varijabilne, jer banka tu preuzima rizik budućeg kretanja euribora. Za nove korisnike nema dileme da treba preferencija da bude fiksna kamata, ali treba videti ponudu banke. Za postojeće korisnike bitan momenat je da li ste na polovini otplatnog perioda ili pri kraju. Za te koji su pri kraju, ne treba razmatrati prelazak na fiksnu kamatu.

Problem je što su retke banke koje uopšte nude fiksnu kamatnu stopu, a posebno one koje nude prelazak sa varijabilne na fiksnu.

Euribor 6m 2022.

1. januar -0,539%

1. februar -0,503%

1. mart -0,496%

1. april -0,362%

1. maj -0,204%

1. jun -0,034%

1. jul +0,238%

1. avgust +0,654%

1. septembar +1,240%

1. oktobar +1.775%

14. oktobar +2,027%

Euribor 6m od 2007.

1. 1. 2022. -0,539%

1. 1. 2021. -0,532%

1. 1. 2020. -0,323%

1. 1. 2019. -0,238%

1. 1. 2018. -0,271%

1. 1. 2017. -0,220%

1. 1. 2016. -0,041%

1. 1. 2015. +0,169%

1. 1. 2014. +0,387%

1. 1. 2013. +0,319%

1. 1. 2012. +1,586%

1. 1. 2011. +1,224%

1. 1. 2010. +0,992%

1. 1. 2009. +2,971%

1. 10. 2008. +5,405%

1. 1. 2008. +4,709%

(Espreso / Blic)