SRBIJOM HARAJU NESTAŠICE MLEKA, ŠEĆERA I PELETA: Ovaj artikal bi mogao biti sledeći, Srbima je OMILJENI!

Građani Srbije mesecima unazad suočavali su se s praznim rafovima u prodavnicama. Nije bilo ulja, šećera i mleka, a i stovarišta peleta su bila prazna. Zato se potrošači s razlogom brinu i pitaju - da li su nestašice na svakih nekoliko meseci postale naša realnost i koja namirnica je sledeća? Neki proizvođači mesa kažu da je upravo to naredna namirnica koje neće biti dovoljno u srpskim prodavnicama.

Olivera Latinović, vlasnica farme krava nedavno je, u jeku nestašice mleka, za Nova.rs rekla da krava jednostavno nema dovoljno. Tako oslabljen stočni fond, prema njenim rečima, znači jedno – sledeće što se građanima Srbije sprema jesu nestašice mesa.

„Nema dovoljno krava, a čim nema krava, nema ni teleta. To znači da će u narednim mesecima, pored mleka, sigurno biti i manjih količina goveđeg mesa“, kaže ona.

S druge strane, jedan od najvećih proizvođača mesa u Srbiji Zoran Matijević umiruje i smatra da nema razloga za brigu.

„Mesa će biti, trenutno ga ima dovoljno, a ako ga i ne bude – meso iz uvoza je povoljno, tako da zaista nema razloga da dođe do nestašica“, kaže on.

S njim je saglasan i agroekonomista Milan Prostran. On za portal Nova.rs kaže da je stočarstvo u Srbiji u krizi već 30 godina i da ima manje svih vrsta stoke osim koza, ali kako uskoro počinje sezona klanja, mesa će biti za sve.

On, međutim, ističe da građani ne treba da brinu da li će mesa biti, već koliko će ono da košta.

„Hrana je osetljivo pitanje, rizik od nestašica uvek postoji“

Prostran kaže za Nova.rs da rizik od nestašica uvek postoji, pogotovo zato što živimo u „trusnom periodu“.

„Hrana je u celom svetu postala osetljivo pitanje – i što se tiče cene, ali i količine. Ono što je najopasnije jeste psihološka tražnja – kada neko kaže da u prodavnicama nema određenog proizvodima, narod će ta potrči da to kupi u većim količinama. Većih nestašica nema zbog kupovne moći – mi smo siromašno društvo, ljudi ne mogu sebi da priušte da prave zalihe kad god se spomene nestašica“, kaže Prostran, i dodaje koji su rizici za nastanak nestašica:

„Prvi rizik je tražnja od uvoznika, pogotovo od država u okruženju koje nemaju dovoljno poljoprivrednih proizvoda u domaćoj proizvodnji, te su moraju da uvoze, i upravo to može da poremeti snabdevenost. Drugi problem jesu ograničene cene, koje su na snazi, uz određene izmene, skoro godinu dana, a i one su na prilično visokom nivou“.

Ipak, sagovornik ističe da, razmišljajući racionalno, nema razloga za strah.

Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača kaže da je najveći problem to što je većina nestašica s kojima su se do sada suočavali potrošači – bila veštačka.

„Gotovo sve nestašice, njih 90 odsto, bilo je veštačko – sakrivanje robe u magacinima, nejasni kanali izvoza, a čega sledeće neće biti su špekulacije“, smatra on.

(Espreso / Nova)