SRBI KOJI GAJE OVU VOĆKU ZA SAMO GODINU DANA MOGU DA OBRNU MILION: Otkup je lak, izvozi se i NA ISTOK I NA ZAPAD!

Da je voćarstvo najprofitabilnija grana poljoprivrede u kojoj se najbrže povrati novac pokazuje sve veće interesovanje Srba za ovaj posao.

Već tradicionalno, fokus je uglavnom na bobičastvom voću, jagodama i malinama.

Kada je otkupna cena u pitanju, "kraljica" bobičastog voća u Srbiji ove sezone je borovnica.

"Plavo zlato" se dobro kotira i na srpskom i na inostranom tržištu, a gajenje ove kulture već par godina unazad je u usponu.

Odgovor na pitanje zašto je to tako, između ostalog, može se naći u činjenici da je prate dobri državni podsticaji i subvencije, a tu je i dobar prinos po jedinici proizvodne površine u odnosu na neke druge kulture. Izuzetno je tražena, a otkupna cena je zadovoljavajuća.

Kako bismo iz prve ruke saznali da li je gajenje borovnica u Srbiji zaista unosan posao, razgovarali smo sa voćarem iz Kolubarskog okruga koji se uzgojem jedne od najzdravijih vrsta bobičastog voća bavi tri godine.

Potvrdio nam je da voćarstvo može biti isplativ biznis, ali i da zahteva trud i ulaganje.

- Počeo sam da gajim borovnicu jer je najisplativija voćka za uzgajanje. Neki početni kapital koji je potreban za sam početak je oko 70.000 evra po hektaru, kaže naš sagovornik.

Osim početnog kapitala, onaj ko ulazi u ovaj posao mora nabaviti adekvatnu opremu i opredeliti se za princip uzgoja.

- Bitno je odlučiti po kom principu uzgoja ćete uzgajati borovnicu, da li u saksiji ili u bankovima. Bitna je dobra priprema zemljišta, kvalitetan sistem za navodnjavanje i protivgradna mreža. Potrebno je nabaviti i voćarski traktor, atomizer i kosačicu za travu, ističe ovaj voćar za Espreso.

Otkupna cena "plavog zlata"

Borovnice kod nas kreću polovinom juna i berba traje do kraja avgusta.

Ove sezone se otkupljuje po ceni od 5,5 do 6 evra kilogram što je, po podacima Borovnica kluba Srbija, za pola evra više nego prošle godine.

Borovnica iz Srbije najviše putuje ka zemljama Zapada, ali se izvozi i na Istok.

- Otkup je lak i izvozi se u zemlje Zapadne Evrope, Rusiju i Emirate. Bitna je jako veličina bobice. Ona drži visoku otkupnu cenu, a mnogi se zaleću kada ulaze u posao sa borovnicama, budući da ne znaju sve o njoj i misle da je kao i svako drugo voće, pa onda izgube novac, objašnjava naš sagovornik i dodaje da nema razlike u kvalitetu borovnice u prvoj ili naprimer trećoj godini, a jedina razlika je u prinosu.

Otpornost veliki plus prilikog gajenja

Nevreme, naročito ono praćeno gradom, strah je i trepet svih voćara. Nedavno je grad opustošio ivanjički kraj gde je ponovo pričinjena velika materijalna na poljoprivrednim kulturama.

Najviše su stradali malinjaci u kojima je berba već počela.

Kako kaže naš sagovornik borovnica pokazuje veoma izraženu otpornost na vremenske neprilike. Otporna je i na zimu i može podneti temperature od -20 °C do -25 °C bez ikakvih šteta.

- Nevreme ne pogađa borovnice isto kao ostalo voće, jer je otpornija na mraz od drugih vrsta voća, a protivgradna mreža je štiti od grada, kaže voćar.

Svakodnevna "briga" oko borovnice podrazumeva adekvatno snabdevanje vodom.

- Voda je najbitnija za borovnice. U svaku saksiju dnevno ide oko 4 litre vode, a kada su vrućine velike onda i više, navodi za Espreso voćar.

Pete godine od početka investicije ovo voće može doneti dobit od 25.000 evra po hektaru. Do tada neophodno je ulaganje koje iziskuje ne baš tako male troškove.

Sa poskupljenjem đubriva, sredstava za zaštitu i radne snage, ukoliko razmišljate o gajenju ove voćne kulture, dobro se preračunajte.

Ipak, imajte u vidu i to da trenutna kriza neće doveka trajati, a ulaganje u borovnice na duže staze može se pokazati kao dobra investicija.

(Espreso)