OVE ČETIRI STAVKE NA RAČUNU ZA STRUJU PLAĆAMO, A NEMAJU VEZE S POTROŠNJOM: Samo 1 košta 153 dinara, a tek ostale

Energetska kriza obeležila je nedelje iza nas, aračuni za struju u mnogim evropskim zemljama uvećani su višestruku. U Srbiji je snabdevanje stabilno, a vlada je donela odluku i da se ne povećava naknada za povlašćene proizvođače električne energije.

To je bila stavka koja je na računima koštala nešto malo više od 15o dinara (153).

Taj trošak, kao i nekoliko drugih, često nisu direktno povezani sa utroškom električne energije, reč je o stavkama poput: trošak garantovanog snabdevača, trošak za obračunsku snagu, naknadu za javne medijske servise, unapređenje energetske efikasnosti.

Kao što smo pomenuli, naknada za OIE iznosiće 0,437 dinara po kilovat času (kWh). Ta naknada se plaća proizvođačima koji proizvode struju iz obnovljivih izvora energije.

Naknada koja predstavlja jedan od takozvanih administrativnih troškova koji plaća svaki potrošač električne energije u Srbiji, poslednji put menjana je pre godinu dana.

Za 2020. godinu ona je bila tri puta manja i iznosila je 0,093 dinara za kilovat čas.

Naknada se obračunava tako što se iznos naknade pomnoži sa potrošenom količinom aktivne električne energije krajnjeg kupca u obračunskom periodu.

Taksu plaćaju svi potrošači električne energije preko računa. Uvedena je 2013. kako bi se obezbedila sredstva za podsticanje proizvodnje iz obnovljivih izvora energije u vetroparkovima, malim hidroelektranama (MHE), biogasnim elektranama, solarnim elektranama. Podsticaji se isplaćuju u vidu fid-in tarifa vlasnicima ovih postrojenja koji su dobili status povlašćenih proizvođača električne energije, što znači da im je država odobrila isplatu subvencija.

Dodatno, to je i međunarodna obaveze koju je Srbija preuzela kako bi se podstakla proizvodnja zelenih kilovata.

Od svih obnovljivih energetskih izvora (OIE), proizvodnja električne energije pomoću snage vetra poslednjih godina u Evropi beleži najbrži rast, a Srbija raspolaže veoma značajnim potencijalom. To su prepoznali investitori pa trenutno u našoj zemlji grade ili ulažu domaće kompanije i EPS, ali i izraelske, italijanske, belgijske, ruske, američke, arapske.

Korišćenje struje iz vetrofarmi nam je i jedna od obaveza, a direktna kupovina je još daleka budućnost što svedoči primer Mercedesa koji kupuje struju direktno iz vetroparka u Poljskoj.

Govorili su već oni koji strujom iz vetroparkova snabdevaju hiljade domaćinstava i koji su vlasnici najvećih vetroparkova u Srbiji.

Do 2023. struja bi mogla da se kupuje iz vetroparkova po tržinim uslovima, odnosno bez feed in tarifa. To znači da će tehnologija doći na nivo da može sama da radi bez podrške i subvencija. Premija bi onda bila 0.

(Espreso / Telegraf Biznis)