POSTOJI NOVA "CRNA LISTA" U BANKAMA: Spisak onih koji teže dolaze do KREDITA je drugačiji, evo ko je na udaru

Zvanični podaci ne postoje, ali se procenjuje da zbog posledica rata u Ukrajini, broj zaposlenih koji su na "crnoj listi" banaka i koji teško mogu da dobiju kredit, u poslednje vreme raste.

Razlog se krije u činjenici da veliki broj kompanija ne uspeva da odoli negativnim efektima rata, zbog čega banke i njihove radnike više ne uzimaju za sigurne klijente, posebno kada su u pitanju dugoročni zajmovi.

Prethodne dve godine na "crnoj listi" zbog korone, bili su zaposleni u turističkim agencijama, hotelijerstvu, ugostiteljstvu, autoindustriji, te međunarodnom saobraćaju, renta-kar uslugama, ali i mnogim mikro i malim firmama. Potom im se pridružila velika grupa zaposlenih u srednjim preduzećima. S druge strane, sa smanjenjem uticaja korone na privredu i njihovi zaposleni postali su poželjni klijenti u bankama, ali su sada neki drugi postali nepoželjni.

Iz Srbije u Ukrajinu izvozi skoro 300 firmi, a uvozi više od 750. Istovremeno u Rusiju izvoze 764 kompanije, dok ih 1.280 uvozi. Zvanična statistika govori i da je posle izbijanja rata u Ukrajini, vrednost izvoza iz Srbije u Rusiju smanjena za četvrtinu i to samo u prvih mesec dana, a da su izvezene količine robe bile manje za 38 odsto nego u istom priodu 2021. Mnoge firme u međuvremenu jesu našle alternativna tržišta, ali se i dalje posledice osećaju.

- I to je bankama vrlo važan pokazatelj kada sagledavaju rizike kojima se izlažu. Cela priča oko Ukrajine i Rusije napravila je nekim firmama ozbiljne probleme. Na najvećem udaru su oni čiji gro poslovanja zavisi od ove dve zemlje. Zato su bankama njihovi zaposleni sada i više rizični. Bankari im to neće reći u momentu kad ih odbiju za kredit, ali će procena da bi ukrajinski rat mogao dugoročno da ozbiljno ošteti poslovanje firme u kojoj rade biti presudna za "ne" - kažu u jednoj banci.

Drugi pak bankar kaže da nisu u pitanju crne liste nego da svaka banka meri svoj rizik i da li želi da ga preuzme u datim uslovima u kojima vlada velika neizvesnost.

- Banka ne procenjuje samo onog koi uzima kredit već sagledava i u kojoj firmi radi odnosno da li ona ima potencijal da izađe iz krize. To je prirodno kada je ovakva situacija jer ako imate bilanse kompanije u kojoj radite koji su nepovoljniji nego ranije, to je znak uzvika bankaru koji procenjuje da li možete da vratite - kaže.

Dušan Uzelac sa portala Kamatica kaže da banka vrlo jasno sagledava rizik vraćanja novca.

- Ako recimo proceni da bi energetski faktor odnosno povećanje cene struje moglo značajno da utiče na poslovanje neke firme i njenu mogućnost da opstane, banka će jednostavno reći ne. Važno je znati da kod kredita postoje cena i uslovi, ali i da se cena dobija tek kada se ispune uslovi - napominje Uzelac.

U jednoj firmi koja se bavi izradom ikona kažu da im je gro poslovanja vezan za Rusiju.

- Radimo mi i za hramove u Srbiji, ali nam je Rusija bila prioritetno tržište - kažu nam.

Evropska unija je najvažniji trgovinski partner Srbije, ali je rast koji je tokom prethodnih godina zabeležen u trgovini sa Rusijom i Ukrajinom prilično značajan.

Rusija je 6. izvozno tržište i srpske firme tamo najviše plasiraju jabuke, automobilske gume i hulahopke, dok se odatle najviše uvoze nafta i gas, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS).

Ukrajina je 29. izvozno tržište za Srbiju i tamo se najviše prodaju mineralna i hemijska đubriva, pokrivači podova i beli lim, dok se iz ove zemlje najviše uvozi ruda gvožđa.

(Espreso / Blic)