ŠTA ĆE BITI SA IZVOZOM PŠENICE? Predsednik o tržištu u Albaniji

I pored zabrane izvoza pšenice, Srbija će u najkraćem roku Albaniji isporučiti količine koje su ugovorene pre donošenja Uredbe, rekao je predsednik Aleksandar Vučić. Ni ostale zemlje u regionu ne moraju da brinu, jer i za njih ima dovoljno robe. Stručnjaci kažu da je kontrolisani izvoz u ovom trenutku najbolja mera, jer se štite potrebe domaćeg stanovništva, ali i čuvaju tradicionalni kupci.

Zbog zabrane izvoza, trgovanje žitaricama na Produktnoj berzi je prethodnih dana potpuno stalo, iako su cene na istorijskom maksimumu. Stručnjaci kažu da bi kontrolisani izvoz obezbedio stabilnost snabdevanja domaćeg tržišta, a istovremeno bi poljoprivrednicima i trgovcima omogućio da zarade.

"Mera zabrane izvoza, jednostavno, potpuno je blokirala tržište, naši poljoprivredni proizvođači neće imati pirliku da efektiraju svoju proizvodnju sa tom tržišnom situacijom na međunarodnom tržištu, o izvoznicima da ne pričam", kaže Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.

Svi u tom lancu su, kaže, na nekom stend baju koji im apsolutno ne odgovara, ne samo zbog toga što se ne ostvaruje finansijska dobit, već, ako se ne pojavljujete na međunarodnom tržištu, gubite kupce.

Pšenice, kukuruza, ulja, brašna Srbija ima dovoljno, pa će hlebno zrno uskoro krenuti put Albanije.

"U najkraćem mogućem roku dozvolićemo izvoz pšenice u Albaniju. To će biti i sa drugim zemljama u regionu. Ko god bude tražio na bilo koji način, jer nemamo problem sa tim", rekao je predsednik Aeksandar Vučić.

Ali će, dodaje predsedik, biti omogućen kontrolisan izvoz, kako se ne bi ugrozile potrebe domaćeg stanovništva, ponavljajući da kada kaže domaće, uvek misli i još dvadesetak odsto preko realnih potreba, jer uvek treba da bude malo više.

"Neka sam ja za to kriv, ali volim da nam ostane malo više. Mislim da je to domaćinsko ponašanje. Ljudi u regionu, ni Otvoreni Balkan, ni BiH, ni Crna Gora neće imati problema", kaže Vučić.

Stručnjaci kažu da sa zalihama koje imamo bez problema možemo da ispoštujemo sve ugovore o izvozu pšenice potpisane pre stupnja na snagu zabrane izvoza. Njima je obuhvaćeno 350.000 tona pšenice.

"Najracionalniji način bile bi izozne kvote za koje procenjujemo da su na nivou od 750.000 tona za pšenicu i 750.000 tona za kukuruz. Država može da kontroliše izvoz izdavanjem posebnih dozvola za izvoz, ali ono što je osnovno da nijedna destinacija ne bi trebalo da ima prednost u odnosu na bilo koju drugu, jer se time naši privrednici dovode u problem, a mi imamo dovoljno pšenice za sve naše kupce", rekla je Sunčica Savović iz "Žita Srbije".

Za četiri meseca očekuje se žetva novog roda pšenice, pa bi prodaja postojećih zaliha omogućila pražnjenje silosa i njihovu pripremu za prijem novog zrna.

(Espreso/RTS)