NA KOPU SE GRADI VIŠE NEGO U BEOGRADU: Svaka četvrta dozvola završila je na srpskoj "lepotici"

Da gradnja na Kopaoniku ne jenjava i da je “glad” za svakim kvadratom na ovoj planini velika, potvrđuju i podaci po kojima je u avgustu prošle godine, svaka četvrta građevinska dozvola u Srbiji, od ukupno 2.843 izdata upravo u Raškoj odnosno na Kopaoniku na kome se u tom periodu više gradilo nego u Beogradu.

Tako bar pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku po kojima je čak 28,4 posto svih građevinskih dozvola izdala lokalna samouprava Raške, a grad Beograd 17,9 posto. Ono što statistika iz tog perioda još pokazuje to je i da je i vrednost predviđenih građevinskih radova u “maloj” opštini Raška 14 milijardi dinara odnosno oko 118 miliona evra a u Beogradu “samo” 8 milijardi dinara.

- U avgustu mesecu 2021. izdate su 2 843 gradjevinske dozvole, što predstavlja povećanje od 39,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Od ukupnog broja dozvola izdatih u avgustu 81,6% dozvola odnosi se na zgrade, a 18,4% na ostale gradjevine. Posmatrano prema oblastima, najveća gradjevinska aktivnost očekuje se u Raškoj oblasti, 28,4% od predvidjene vrednosti novogradnje, zatim slede Beogradska oblast 17,9%, Južnobačka oblast 10,9% i Sremska oblast 5,0%, dok se učešća ostalih oblasti kreću do 4,8% - stoji u izveštaj RZS.

Ako se zna da je na ovoj planini gradnja moguća samo u letnjim mesecima, onda su ovi podaci iz avgusta pokazatelj da se urbanističkom haosu na Kopaoniku ne nazire kraj. To upozorava i da nadležni u lokalnoj samoupravi u trci za novcem ne “mare” što komunalna infrastrukture ne može da servisira ni postojeće objekte, a kamoli nove kojima su dali dozvolu za gradnju.

Drugim rečima, ako izgradnja kanalizacione i vodovodne mreže i dalje ostane samo mrtvo slovo na papiru, a nastavi se ovako intenzivna gradnja, preti opasnost da ostaci prirodnih lepota ove planine, zbog kojih je 1981. godine i proglašena nacionalnim parkom, budu potpuno uništeni. To uništenje desiće se od još većih količina fekalija, smrada i šuta vode za piće u turističkoj sezoni biće misaona imenica jer će biti neupotrebljiva zbog zagađenja zbog čega već sada pete kategorije.

Posebna je priča to što ovako velika vrednost dozvoljenih građevinskih radova od 118 miliona evra samo u jednom mesecu znači i ne mala izdvajanja za uređenje građevinskog zemljišta, koje podrazumeva i priključenje na vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Tu su i brojne takse koje se slivaju u opštinsku kasu pa lokalna samouprava ne može kao opravdanje za nerealizovane komunalne projekte da nalazi u nedostatku novca.

Novca očigledno ima ali je pitanje šta je za lokalno rukovodstvo prioritet ili pak čekaju da se iz republičke kese izdvoji novac za saniranje posledica njihovog višedecenijskog nemara. Ta sanacija će ići teško jer su dozvolili, uz asistenciju Ministarstva građevinarstva, i da soliteri niču u srcu planine a ne u podnožju, kao što je u drugim svetskim centrima.

Sve te građevine su prirodne lepote ove planine, među kojima i bogati biodiverzitet, sveli na naznake zbog kojih su narušeni svi standardi zbog kojih je ova planina dobila prestižni status nacionalnog parka.

Doduše, prestiž je i dalje prisutan ali u takozvanoj srpskoj eliti, koja ga meri prisustvom na ovoj planini.

Naš izvor iz lokalne samopuprava kaže da statistički podaci RZS pokazuju razmere urbanističkog i prostornog haosa na Kopaoniku koji će od ove planine napraviti urbano naselje dostupno samo malom broju odabranih.

- Dozvole za gradnju se ne dele na osnovu planskih dokumenata već se debelo plaćaju pa je zato Kopaonik izgubio sve one prirodne performanse zbog kojih je i bio spsecifična sredina. To je otišlo toliko daleko da su za novac prodavani i prostori na kojima su bile zaštićene vrste flore. Nekih biljnih vrsta više i nema jer su nestali u temeljima privatnih objekata. Sve je na prodaju na Kopaoniku pa i prirodne vrednosti a novac se umesto u državnu kasu sliva u privatne džepove. Zato i nema kanalizacije, već fekalije teku u potocima a reke su zbog toga postale mrtve jer su uništile životinjski svet. Gde je završio od dažbina koje su priklupljene od enormne gradnje poslednjih godina, treba da se vidi jer je od njega mogla davno da se izgradi novi kanalizacioni sistem - navodi sagovornik Blica.

Da Kopaonik neće zaustaviti gradnju potvrđeno je i tokom online konferencije “Kopaonik 2031”, koja je održana prošle godine, na kojoj se čuo podatak da će do 2023. godine samo u centru Kopaonika se utrostručiti smeštajni kapaciteti. Ako se ne uradi do tada sistem za prečišćavanje otpadnih voda, ovu planinu će umesto snega prekriti fekalije i smrad i postaće neviđena ekološka bomba koju će zaobilaziti i oni koji sada dolaze da budu “viđeni”.

Ako je suditi po odgovoru iz kabineta predsednika opštine Raška, Ignajata Rakitića, oni indirektno negiraju podatke RZS jer je navedeno da je u poslednje četiri godine je izdato samo 280 rešenja.

- Za period od 1. avgusta 2018 do 31. januara 2022. godine Odsek za urbanizam je izdao ukupno 280 resenja o izgradnji na teritoriji opstine Raska. Procene su da je od toga 70% izdato za područje Vikend naselja, sto je oko 210 dozvola za izgradnju. Centar Kopaonika tj. Suvo Rudiste i Bačiste nisu u nadleznosti nase uprave već Ministarstva građevinarstva, saobracaja i infrastrukture koje je nadležno i za građevinsko područje prema PPPPN NP Kopaonik, na osnovu cega mi izrađujemo planove generalne i detaljne regulacije koji se usvajaju i kod njih - kažu iz kabineta za Blic.

(Espreso/Blic)