Današnje klince bih tukla ko volove u kupusu, a i svoje ću! PISMO BUDUĆE MAJKE KOJE JE ŠOKIRALO SRBIJU!

Vrišti. Bacaka se. Roni lažne suze. Savršeno glumi da bi došla do svog cilja. Ko bi rekao da nema više od pet godina?

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Gledam majku, i žao mi je. Ne zna kako da izađe na kraj sa svojim detetom. Grdi je, ljutito gleda. Mala ne posustaje.

Majka joj steže ruku i iskolačenih očiju joj govori da se smiri. Mala je udara. Bez pardona! Tek tako! Ima pet godina i prvi put je udarila majku. (Možda i nije prvi?)

Gledam majku, gledam ćerku. Žene mi je iskreno žao - sebi to baš ne bih želela u životu. A brate, ne bih ni dozvolila. Mislim se: "Mala, tukla bih te k'o vola u kupusu".

Zamišljam kako klinki zalepljujem šamarčinu, kako plače, ali shvata ko je ko.

U mom domu batine nisu bile oruđe za vaspitavanje. Jednom sam u "Pekabeti" pitala mamu da mi kupi čokoladicu. Rekla je "Imaš kod kuće veliku čokoladu, a ja imam malo para kod sebe, strpi se do sutra da mi legne plata". Okrenula sam se prema Dubravki, maminoj koleginici i rekla: "Dudo, kupi mi ti".

Šamarčinu koju mi je majka tad pripalila pamtim i dan danas, a imala sam četiri godine. Nisam se valjala po podu marketa da bi mi mama nešto kupila. Nisam, štaviše, smela ni da pisnem.

Ko bi rekao da je to bio jedini šamar koji sam ikad dobila?