ZORAN MIHAJLOVIĆ, GLAVNI UREDNIK INFORMATIVNE REDAKCIJE KURIR TELEVIZIJE: Naš dnevnik ume da zaustavi vreme

Kad gledate naš dnevnik od dvadesetak minuta, čini vam se da je prošlo upola manje vremena, jer koristimo kratke forme priloga i izjava, a slično je i s vestima koje emitujemo u pet minuta do punog sata, kaže urednik informativnog programa Kurir televizije.

Kad je prihvatio radno mesto glavnog i odgovornog urednika Informativne redakcije Kurir televizije, Zoran Mihajlović postavio je pred sebe nekoliko ciljeva.

Pre svega, da promeni sve što mu je smetalo u prethodnim redakcijama, a potom da okupi tim mladih saradnika kojima će preneti sve svoje znanje i stvoriti atmosferu u kojoj će svako želeti da radi. Nije bilo lako, ali za dve godine, otkako je došao na ovu funkciju, mnogo je postigao. Dnevnik, čiji je i sam jedan od voditelja, ali i Brze vesti, koje se emituju u pet minuta do punog sata, koncipirani su tako da ih čine kratke, jasne, sadržajne informacije koje zadovoljavaju sve potrebe gledalaca.

Da je Zoran danas čovek koji rado dolazi na posao, a s njega se vedar vraća kući, govori i činjenica da ga svi novinari njegove redakcije veoma hvale.

Kako doživljavate Kurir televiziju kao svoje radno mesto?

- Kad sam prihvatio ovu poziciju, moja vizija bila je da promenim sve ono zbog čega sam se osećao loše u prethodnim redakcijama i da napravim radno okruženje koje će stimulisati sve nas koji ovde provodimo osam ili više sati dnevno. Jednostavno, verujem da ako na posao ne dolazite s nelagodom i ako se s posla kući vraćate nasmejani, jer je za vama još jedan uspešan dan, onda volite svoj posao i okruženje u kojem radite. A ako vam kažem da ja radim s nasmejanim ljudima, onda se i odgovor na vaše pitanje sam nameće.

Pratite li program Kurir televizije i od kuće kad ne radite i da li vam je u kancelariji uključen uvek baš vaš kanal?

- Kada nisam na poslu, program pratim uglavnom na telefonu, a u kancelariji ne provodim mnogo vremena, samo kad moram da obavim poslovne zadatke koji zahtevaju da budem sam. Iskreno govoreći, ja sedim na dve stolice. Druga je, naime, u desku s kolegama urednicima, novinarima i voditeljima. U dosadašnjoj praksi, radeći na ne malom broju televizija, ono što nam je uvek smetalo bilo je to što glavni urednik nije sedeo s nama i ponekad bismo ga viđali samo u prolazu. Bio je nedostupan za razgovor i uvek je postojala distanca. Kad je reč o informativnom programu kojim rukovodim, te barijere sam srušio. Svako može u bilo kom trenutku da mi se obrati. Moja su vrata otvorena i za sve druge kolege jer nikad nisam delio ljude po tome šta im je opis posla i čime se bave.

Kako ste jednom opisali, poziv da dođete na ovu poziciju prihvatili ste jer je bilo reči o novoj televiziji iza koje stoji brend poznat u celom regionu, s vizijom izgradnje najjače medijske kuće koja televiziju, novine i internet sajt objedinjuje u jednu platformu.

- Da, to je bio veliki profesionalni izazov i uspeli smo da napravimo veliki iskorak u tom smeru, upravo zahvaljujući profesionalizmu svih koji u tome učestvuju, bez obzira na to da li je reč o novinama, portalu, televiziji ili društvenim mrežama. Dakle, sve se svodi na sinergiju i bez obzira na razlike u obavljanju posla, bitno je da imamo zajednički imenilac. To su naši čitaoci i gledaoci, koji dobijaju pravovremenu i tačnu informaciju u svakom trenutku.

Umete li da ocenite i procenite koliko ste lično u poslu napredovali za prethodne dve godine?

- U početku nije bilo jednostavno. Imao sam veliku dilemu da li da prihvatim ovu poziciju. Rukovođenje ljudima je težak posao. Iako imam dugogodišnje iskustvo u radu na televiziji, posao glavnog urednika je za mene bila nepoznanica, jer je reč o menadžerskom poslu. Kad su se slegli prvi utisci posle razgovora sa upravom kompanije, shvatio sam da mi se pruža prilika da napravim nešto novo, da postavim neke dobre temelje. Pružena mi je šansa da formiram svoj tim, da stvorim kreativnu i dobru, radnu atmosferu.

Govore li vam rezultati koje ste do sada postigli da ste na pravom putu?

- Da, jer ako bih sada podvukao crtu, vidim da sam ključne stavke iz svoje agende realizovao. Analitičan sam i temeljan, a pri tom brutalno samokritičan kad je reč o poslu i rezultatima rada. Uviđam svoje greške, i trudim se da ih ne ponavljam. Do sada sam u tome uspevao i nastaviću da tako trasiram put i dalje. Veoma sam ponosan na gledanost informativnog programa, koja raste iz dana u dan. A upravo to je rezultat timskog rada.

Da li je teško biti glavni urednik, onaj koji poslednji donosi odluku, koji je odgovoran...?

- Nije teško, ali nije uvek ni jednostavno, svakodnevica donosi nove izazove. Ali ako uzmemo u obzir da svaki medij ima svoju uređivačku politiku i ako pri tom poštujete osnovne postulate novinarstva, onda su šanse za grešku male.

Je li to neminovan sled u razvoju karijere jednog novinara?

- Ne mislim da je to uvek neminovan sled. To zavisi od profesionalnog senzibiliteta pojedinca. Neki ljudi jednostavno toliko dobro obavljaju svoj posao i toliko se dobro osećaju u određenoj ulozi da ne žele da izađu iz svoje zone komfora. Znam fenomenalne novinare koji otvoreno kažu da ne žele da budu urednici, jer se najbolje osećaju na terenu. Znam novinare koji su neko vreme radili kao urednici, a potom su opet rad u desku zamenili terenom. To veoma poštujem. Ipak, verujem da su promene dobra stvar, jer tako se kalimo, izazovi su dobri jer učimo mnogo o sebi, ali i o drugima, profesionalno rastemo. Idealno bi bilo da svi u nekom trenutku karijere prođu sve uloge kako bi lakše razumeli sa čim se neko drugi suočava. Prepričavanje iskustava nije isto što i lično iskustvo.

Koliko ste promenili uređivanje informativnih emisija u odnosu na ono kako su funkcionisali slični formati na drugim televizijama na kojima ste radili?

- Ponekad kažem da mi uspevamo da zaustavimo vreme. Naime, iako naši dnevnici traju dvadesetak minuta, kad ih gledate, činiće vam se da je prošlo upola manje. To je zato što koristimo kratke forme priloga i izjava, čime ističemo suštinu vesti i ne opterećujemo gledaoce suvišnim informacijama. Slično je i s vestima koje emitujemo u pet minuta do punog sata. Iako traju samo pet minuta, za njihovu izradu je potrebno dosta energije, jer osim što su tačne, one su kratke, dinamične, ponovo ističem - pročišćene od suvišnih informacija, sa uključenjima uživo ukoliko je neki važan događaj u pitanju. Takođe, veoma vodimo računa o jeziku kojim interpretiramo vesti ili ispisujemo naslove na ekranu. Gledaoci Kurirovih vesti i dnevnika lišeni su nerazumljivih saopštenja, jer poštujući jezička pravila, svaku vest prilagođavamo govornom jeziku, a to nije slučaj sa ostalim medijima.

Da li je dnevnik i dalje vaša najveća ljubav i možete li uopšte da izdvojite jednu emisiju?

- Odmalena su nas navikavali da je dnevnik jedna ozbiljna forma koju gledaju roditelji, a deci nije tada bilo mesto ispred malih ekrana. Kad sam počeo da ga gledam, po pravilu mi je bio čak i dosadan, ali tek kada sam počeo da se bavim ovim poslom, shvatio sam zašto je to tako. Mnogi urednici ga prave šablonski, popunjavajući minutažu. E upravo u tome se razlikuje naš informativni program. Mi ne popunjavamo minutažu. Naš dnevnik je informativan, ali brz i dinamičan i prilagođen svima, bez obzira na uzrast gledalaca. Svi mogu da razumeju svaku informaciju i da čuju vesti iz oblasti zabave, da vide najinteresantnije klipove s društvenih mreža, a da pri tom ne budu lišeni nijedne važne informacije iz zemlje, sveta i sporta.

Gledaoci vas gledaju u dnevniku, a onaj deo posla iza kamere mogu da domaštaju. Kako to izgleda?

- Atmosfera kod nas nije takva. Moj tim svakodnevno dokazuje da se i najstresnije situacije mogu rešiti bez tenzija. Ključ je u dobroj organizaciji i kolegijalnosti, uz međusobno uvažavanje i poverenje.

DOBAR UČITELJ MLAĐIM KOLEGAMA

Polovina zaposlenih u našem timu uzrasta je do 30 godina

Jeste li ponosni na to što ste od početka šansu davali mladim, neafirmisanim novinarima i voditeljima?

- Jedna od prvih stavki koje sam zacrtao kad sam preuzeo ovaj posao bila je da formiram tim mladih ljudi, koji će imati priliku da uče od nas starijih, da zavole ovaj posao i da ih spremamo da u svakom trenutku uskoče u „naše cipele“. Veoma sam ponosan što su neki to uspeli u rekordnom roku, jer talenat je nešto sa čim se rađamo, ne možemo da ga nadomestimo diplomom niti preporukama. U poslednje dve godine upoznao sam veliki broj obrazovanih, pametnih, energičnih, ambicioznih mladih ljudi kojima je samo bilo potrebno pružiti šansu. Neću ih nabrajati jer je taj spisak dugačak, ali oni znaju koliko verujem u njih. Dali smo im šansu jer smo njihov talenat prepoznali na audicijama, koje i dalje pamte kao nesvakidašnje iskustvo. I niko od njih nije primljen preko veze, već samo zahvaljujući talentu, žaru i želji koju su pokazali na audiciji. A koliko je mlada moja redakcija možda najbolje ilustruje podatak da je polovina zaposlenih uzrasta do 30 godina.

(Espreso / Kurir)