PIVO, KAFA, ČOKOLADA, BANANE… Potres u PRODAVNICAMA širom Srbije, cene pojedinih proizvoda SVE ZAPANJILE

Naša zemlja se poslednjih godina pozicionirala kao jedna od najznačajnijih investicionih destinacija Centralne i Istočne Evrope, što je ishod kakav ranije niko nije mogao ni da nasluti. Srbiju danas u ekonomskim krugovima prepoznaju kao zemlju lidera ekonomskog rasta i proglašavaju je oazom investicionih lokacija, pa smo se tako u 2020. godini našli na prvom mestu u Evropi po broju direktnih stranih investicija u odnosu na veličinu ekonomije, što je bilo istaknuto u godišnjem izveštaju koji je objavio fDi Intelligence (fDi Report 2020), deo čuvenog britanskog lista "Financial Times".

Više od 21 milijarde evra stranih direktnih investicija dospelo je u našu državu od 2012. godine, a posebno čudi što ni tokom pandemije virusa nijedan investitor nije odustao od svojih ulaganja, već su novi nastavili da ulažu i dolaze. Lista kompanija koje posluju na području Srbije iz godinu u godinu sve je duža i duža i na njoj se trenutno nalaze imena svetski priznatih kompanija kao što su Johnson Electric - 65 miliona evra, 3400 zaposlenih; Robert Bosch - 100 miliona evra, 2237 zaposlenih; Leoni - 170 miliona evra, 14000 zaoposlenih; NCR - 100 miliona evra, 7500 zaposlenih; Kromberg & Schubert - 29 miliona evra, 4000 zaposlenih; Magna Seating - 14,3 miliona evra, 2250 zaposlenih; Continental - 140 miliona evra, 3000 zaposlenih; Ikea - 70 miliona evra, 416 zaposlenih; Lidl - 205 miliona evra, 1680 zaposlenih; Mind Park - 170 miliona evra, 4000 zaposlenih; Teklas - 11 miliona evra, 2100 zaposlenih; Mei Ta - 160 miliona evra, 3243 zaposlenih; Yazaki - 25 miliona evra, 3203 zaposlenih; Siemens - 100 miliona evra, 2000 zaposlenih; Nidec - 73 miliona evra, 480 zaposlenih; Aptiv - 50 miliona evra, 8680 zaposlenih i mnoge druge.

Značajno je i što je Srbija gasovodom „Balkanski tok“ obezbedila energetsku stabilnost i bezbednost, što je ostvarilo mogućnost za privlačenje novih investitora. Magistralnim gasovodom doprema se ruski gas preko Turske i Bugarske, proteže se u dužini od 403 kilometara od Zaječara do Horgoša, a baš iste godine kada je pušten u rad - u 2021. stiglo je rekordnih 3,9 milijardi evra, dok je za dve pandemijske godine dospelo 6,9 milijardi evra stranih direktnih investicija.

Podaci centralne banke pokazuju da je najveći deo SDI otišao u razmenjive sektore, pre svega prerađivačku industriju, što se smatra ključnim za nastavak dvocifrenog rasta srpskog izvoza i u narednim godinama. Izvoz robe i usluga povećan je sa 14,5 milijardi evra koliko je iznosio 2014. godine, na više od 28 milijardi evra koliko se procenjuje da je bio u 2021.

To sve direktno znači više posla, više plate i više penzije, ali nema sumnje da je uticalo i na cene pojedinih proizvoda po prodavnicama.

Naime, jedan od najvećih priliva dolazi od kompanije Lidl koja je od 2018. godine, kada je stigla u našu državu, uložila više od 205 miliona evra. U okviru kompanije ovog investitora zaposleno je 1.680 radnika, a od trenutka kada je Lidl otvorio vrata svojih prodavnica, desio se cenovni potres.

Lidl je snizio pojedine cene u svim marketima izvršivši pritisak na druge lance i na prodavce, odnosno porušio cene konkurencije tako što su se akcijske cene iz Lidla “preslikale" na druge prodavnice širom Srbije. Banane, kafa, pivo, čokolade i ostali konditorski proizvodi od otvaranja Lidla drže po svim prodavnicama niske cene, a osim što su očljive uobičajene akcije, od kada je otvoren poznati trgovinski lanac prvi put se desilo da je pojedino povrće i voće pojeftinilo za više od 20 odsto. Najviše je iznenadio pad cene banana, ali i cena čokolade je niža za nekih 10 odsto i više. U rad Lidla uključene su i naše firme, njih 200, pa su se samim tim na policama ovog lanca širom sveta našli naši najkvalitetniji proizvodi.

Aktivnosti kompanije Lidl idu u nekoliko polja – od smanjenja količine plastike u proizvodima i ambalaži, upotrebe odgovornijeg pakovanja, povećane upotrebe reciklirane plastike, uklanjanja plastičnog otpada iz prirode, pa do strateških, kao što su podsticanje ekoloških inovacija i edukacije.

Inače, Srbija sa Nemačkom ima najveću trgovinsku razmenu, a zahvaljujući nemačkim investicijama i fabrikama imamo jednu od najbržih rastućih ekonomija u Evropi, dok u nemačkim kompanijama u Srbiji radi oko 50.000 ljudi.

(Espreso)