SKORO SVI IZGOVARAMO UZREČICU "BRE", A RETKO KO ZNA ŠTA ZAPRAVO ZNAČI: Postoji pet različitih teorija

Kad su nervozni ili ljuti, a naročito kad nekoga ubeđuju da su u pravu, Srbi više od svega vole da kažu BRE! “Ajde, bre, šta si se ukopao, vidiš da se upalilo zeleno”, “Alo, bre, požuri, nemam ceo dan da te čekam”… A nekad nam bre dođe i kao tepanje.

Momo Кapor za reč “bre” kaže sledeće:

Ona služi da izrazi odobravanje i divljenje, istovremeno, neodobravanje i žaljenje, služi za čuđenje, za poziv i opomenu, za iznenađenje, za podsticanje, hrabrenje, sokoljenje i za preklinjanje. U tom malom BRE smo mi, sa svim manama i vrlinama – čini se – ono je naša suština.

Veći problemi nastaju kada se treba objasniti poreklo (etimologija) same reči “bre”. U svoj toj gunguli izdavaju se nekoliko najpopularnih hipoteza porekla – ”turska”, ”grčka”, ”keltska”, ”španska”, ”italijanska” i autohtono-nihilistička hipoteza.

Turska hipoteza je najstarija i do skoro najpopularnija. Po ovoj hipotezi ”bre” znači “stoka”, “magarac” ili pak “budala”, “glupak”…

Nešto manje popularnija je grčka hipoteza koja kaže da ”bre”, kao i ”more” i slične reči, pa i ”bolan” potiču od srednjovekovne grčke reči “βρε” (“bre”), koja je se razvila od starogrčkoge reči “μρε” (“mre”) a ona od starogrčke reči “μορέ” (“more”) što je vokativ reči “μορόϛ, μῶροϛ” (“moros”), a znači luda, ludak, budala, moron…

Drugi kažu da su Grci to predali Turcima, a oni nama, dok treći kažu da je bilo obratno tj. turska reč ušla u grčki pa iz grčkog u srpski i ostale jezike. Neki pak kažu da to ima i neke veze i sa italijanskom rečju “re”, piše portal Rasen.rs.

Кada smo već kod italijanskog da kažemo da postoji i verzija u kojoj se veruje da ”bre” dolazi od italijansko-latinske reči “fra” što je skraćeno od “frater” što znači “brat”.

Кeltska hipoteza kaže, pošto su Кelti jelte bili u ovim krajevima, da ovo ”bre” potiče od keltske reči ”bri” što znači poštovanje, moć, snagu…

Španska hipoteza koja, u zadnje vreme, postaje najpopularnija jeste da ova reč potiče iz španskog jezika tj. od reči “hombre” što znači “čovek”. Ova hipoteza ima i dve pothipoteze.

Prva je da ova reč u Srbiju i među Srbe, navodno, dospela preko krstaša među kojima je bilo i dosta Španaca. Naime, španski krstaši su se, prolazeći kroz Srbiju u 12. veku, međusobno, a i lokalce nazivali ”hombre” i tako se ona ustalila.

Druga, više zastupljena, pothipoteza je da reč ”hombre” nije ušla neposredno iz španskog već iz Ladino jezika Sefardskih Jevreja koji su, kao što je poznato, iz Španije jednim delom došli u Srbiju i Beograd. Gde su, ni manje ni više, baš Dorćolci skratili ovo njihovo ”hombre” na ”bre”!

I tako, probasmo na svim jezicima pa i na nemuštom, gde god, makar i slučajno, postoji reč ili deo reči sastavljeno od slova ”b-r-e” odnosno ”r-e” samo ne na jeziku u kom se koristi tj. srpskom. Ova reč možda je i autohtonog porekla tj. da nije tuđica već iz srpskog jezika, a to ćemo i pokazati!

“Brte”, kao prva promena, izraz je koji se takođe često koristi kao uzrečica, naročito u Bosni, a ”be” jeste najkraći oblik ove reči koji je najviše zastupljen na jugoistoku Srbije kao i u Makedoniji i Bugarskoj.

Takođe, u BiH postoji i ”ba” oblik. Danas je i cela reč ”brate” takođe uzrečica kod mnogih a u Crnoj Gori gotovo neizostavna.

(Espreso / Dnevno)