PREDVIĐANJA DOKTORA RADANA: Za dva meseca se očekuje 70 odsto ZARAŽENIH, važno je da NOSIMO MASKE

Omikron soj ne izaziva samo lake kliničke slučajeve, a težina slike zavisi kako od virusa tako i od domaćina, kaže prof. dr Radan Stojanović, klinički farmakolog i toksikolog. Poručuje da su predviđanja da će u naredna dva meseca čak 70 posto građana biti zaraženo. Objašnjava zašto je ipak važno da nosimo maske.

Profesor Radan Stojanović ističe da smo svedoci da brojke zaraženih omikron sojem rastu kako kod nas tako i u svetu i da je na sreću još uvek malo hospitalizovanih.

Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje zašto je to tako. Da li je veliki broj ljudi već preboleo infekciju, određen broj ljudi je vakcinisan i treća stvar možda je omikron soj takav da izaziva lakšu kliničku sliku.

"Studija iz Južne Afrike pokazuje da svaki od ova tri parametra u određenom procentu doprinosi ovakvom nalazu. Kako će biti u budućnosti ne znamo. Kada su u pitanju epidemiološke mere, neke zemlje se striktno pridržavaju mera, neke se u tom smislu otvaraju, ublažavaju mere. U našoj zemlji se jako mali broj ljudi pridržava epidemioloških mera. Situacija nije ružičasta, vakcinacija je stala i ostaje da se uzdamo u omikron soj i blage kliničke slike i nadamo se da će tako biti i dalje", smatra prof. Stojanović.

Dodaje da su mišljenja svetskih stručnjaka da jako teško odbraniti se od omikron soja i da je zaražavanje velikog broja ljudi neminovnost.

"Naši uvaženi epidemiolozi kažu da će u naredna dva meseca čak 70 posto građana biti zaraženo. Onda se postavlja pitanje zašto da sprovodimo mere ako ćemo se svi zaraziti. Odgovor je jednostavan – mere treba sprovoditi da bi se usporila brzina rasta zaraženih. Imaćemo u jednom trenutku ogroman broj zaraženih što će kompromitovati ne samo rad zdravstvenog sistema, već i ekonomskog, mnogo će ljudi biti na bolovanju i neće imati ko da radi", smatra Stojanović.

Novi lekovi – molnupiravir i paxlovid

Omikron se zadržava uglavnom u gornjim disajnim putevima, ređe izaziva upale pluća i ozbiljnija stanja. Novi lekovi, koji se od nove godine koriste u kovid ambulantama – molnupiravir i paxlovid, su lekovi koji na različit način vrše inhibiciju deobe virusa.

"Ovi lekovi sprečavaju deobu virusa i ono što je važno da je njihov mehanizam dejstva takav da je on nezavisan od promene na spajk proteinu što karakterše svaku sledeću mutantu. Za očekivati je da ispolje dobru efkasnost kako protiv omikron soja tako i protiv eventualno novog nadolazećeg soja", kaže klinički farmakolog i toksikolog.

Prema njegovim rečima, građani treba da znaju da to nisu lekovi za sve osobe. Ti lekovi se ne daju pacijentima koji imaju teške kliničke slike, trudnicama, dojiljama, mlađima od 18 godina. Oni su za pacijente koji imamu blage do umerene forme bolesti i bar jedan faktor rizika koji će dovesti da bolest progredira ka teškoj formi. Taj faktor rizika je ili starija životna dob, preko 60 godina, hronične bolesti kardiovaskularnog sistema, bubrega jetre ili su to imunokompromitovani ljudi koji ne bi dobro odgovorili na vakcinaciju.

Dodaje da su molnupiravir i paxlovid lekovi su dobili odobrenje regulatornih tela i na osnovu toga naši stručnjaci su ih uvrstili u protokol broj 13.

"Kada neko kaže protokol broj 13 ispada da se luta u terapijskom smislu, međutim svaki novi protokol je rezultat sprovedenih klinčkih ispitivanja, jer su određeni lekovi pokazali zavidan stepen efikasnosti i bezbednosti i zahvaljujući tome su se našli u protokolu. Neki lekovi su ispadali iz protokola, jer nisu ispunli očekivanja", objašnjava Stojanović.

Smatra da uvek ima rešenja, i da pored ovih antivirusnih lekova postoji jedan stariji i on se daje ljudima koji nemaju faktore rizika. Pored toga na raspolaganju su i mononukleanska antitela.

"Od početka pandemije mi smo pokušali da nađemo efikasan i bezbedan lek. Kako se kretala pandemija tako su se pojavljivale nove mutante koje je karekterisao veliki broj promena na spajk proteinu. Određena mononukleanska antitela se upravo vezuju za taj spajk protein i sprečavaju da virus uđe u organizam su izgubla na efkasnosti. Međutim, na svu sreću imamo imamo mononukleanska antitela po imenu sotrovimab koji omogućavaju da se daju građanima, intavenski u jednoj dozi, kod starijih od 12 godina i ono što je interesantno da je sotrovimab i dalje sačuvao visoku efkasnost prema omkron soju", kaže klinički farmakolog Radan Stojanović.

Novi lek Astra–Zeneke

Očekuje se novi lek Astra-Zeneke koji bi trebalo da da imunitet i za omikron, koji bi trajao šest meseci.

"Taj lek je kombinacija dva mononukleanska antitela koji se vezuju za spajk protein na dva različita mesta i na taj način sprečavaju ulazak virusa u ćeliju. To je jedini lek koji je dobio dozvolu u prevenciji kod osoba starijh od 12 godina. Kandiidati za njega su ljudi koji su imuno kompromitovani, da li zbog prirode same bolesti ili uzimajulekove uz grupe imunosupresiva kojim 'spuštaju' imunitet i ljudi kod koji se javljaju određena neželjena dejstva posle prve doze vakcine ili ne smeju da prime vakcinu zbog određenih oboljenja", objašnjava Stojanović.

Dodaje da je lek komforan za primenu, daje se intramuskularno u jednoj dozi i klinička sptivanja su vrlo ohrabrujuća. Pokazano je da oko 80 posto, u poređenju sa placebom, sprečavaju simptomatski oblik kovida u perodu od šest meseci od kada je davan lek.

U ispitavnjima koja su vršena nije bilo omikron soja tako da podaci važe za delta soj i to je bio razlog zašto su bila potrebna dodatna ispiitivanja pre svega laboratorijska. Ona su urađena i rezultati su ohrabrujući, pokazuju da je preparat Astra-Zeneke zadržao efkasnost i kada je u pitanju omikron soj.

Kineska vakcina u spreju

U Kini najavljuju vakcinu u spreju, koja bi se preko nosa unosila u organizam. Stojanović smatra da je to nova tehnika davanja vakcine.

Prednost te vakcine je što je komforna za primenu, drugo osiguralo bi se da pri prvom kontaktu organizma sa virusom deluje i treće na taj način bi se smanjilo širenje virusa među ljudima.

"Te vakcine su u ranoj fazi razvoja i možda ne treba širiti preveliki optimzam. Pre mislim da će doći na repu pandemije", smatra profesor Stojanović.

Kada je reč o maskama, ističe da je svaka maska dobra – i hirurška, ali je N95 efkasnija.

"Mislim da dostupnost maski nije problem sa kojim se suočavamo, već je problem što građani ne nose maske. Izbegavanje nošenja maski nije znak pokazivanja hrabrosti. Nošenje maski je znak solidarnosti, najjeftnije, a vrlo efikasno u sprečavanju šrenja koronavirusa", poručuje prof. dr Radan Stojanović.

(Espreso/RTS)