SAMO DANAS U SRBIJI 18.006 ZARAŽENIH, KAKO DA ZNATE IMATE LI OMIKRON? Neke od OVIH SIMPTOMA imaju i vakcinisani

U Srbiji je danas zabeležen "crni rekord" - čak 18.006 pozitivnih na korona virus.

Omikron soj, koji je postao dominantan u Srbiji, ne zaobilazi uvek ni one koji su preležali neki od prethodnih sojeva korona virusa, kao ni one koji su vakcinisani.

Slična situacija događa se širom sveta. Britanski The Sun izdvaja sledeće simptome koji mogu da ukažu na infekciju omikronom kod vakcinisanih osoba:

Curenje iz nosa

Upaljeno grlo

Glavobolja

Kijavica

Kašalj

Mučnina

Bolovi u mišićima

Dijareja

Osip po koži

Novi sojevi virusa SARS-CoV-2 najpre se pojave u Velikoj Britaniji, a onda posle izvesnog vremena stignu i na Balkan. Zbog toga su iskustva koja stižu iz Britanije dragocena, jer mogu da alarmiraju na šta bi trebalo da obratimo pažnju kad je reč o simptomatologiji koja prati nove sojeve korona virusa.

Takođe, ne bi trebalo zaboraviti ni aplikaciju ZOE Symptom Study zahvaljujući kojoj je gubitak čula mirisa i/ili ukusa otkriven kao jedan od simptoma kovida-19.

Kako su se menjali simptomi kovida-19

Profesor Tim Spektor koji predvodi istraživanje o simptomima kovida-19, u autorskom tekstu navodi da je još 2020. godine bilo jasno da su vuhanska i alfa verzija korona virusa izazivale tri vrlo česta simptoma – kašalj, groznicu i gubitak čula mirisa i ukusa, uz još 20 simptoma.

- U simptome koji nisu bili toliko česti spadali su umor, glavobolja, otežano disanje, bolovi u mišićima, gastrointestinalni problemi, osip na koži i takozvani kovid jezik – podseća prof. Spektor.

Kad se pojavio delta soj korona virusa, rani uobičajeni simptomi poput kratkog daha, groznice i gubitka čula mirisa pali su na listi. Simptomi slični prehladi, uključujući curenje iz nosa, bol u grlu i uporno kijanje postali su češći, zajedno sa glavoboljom i kašljem, posebno kod ljudi koji su vakcinisani. Nevakcinisani su bili u mnogo većem riziku od teških oblika bolesti.

- Omikron izaziva simptome koji su mnogo sličniji „običnoj“ prehladi, posebno kod ljudi koji su vakcinisani, i manje opštih sistemskih simptoma kao što su mučnina, bolovi u mišićima, dijareja i osip na koži. Pregledali smo zdravstvene izveštaje ljudi koji su prijavili da imaju kovid-19 u decembru, dok se omikron širio Velikom Britanijom, i uporedili ih sa podacima iz oktobra, kada je delta varijanta bila dominantna. Zatim smo proverili naše nalaze iz ovog poređenja tako što smo analizirali i podatke male grupe saradnika kojima je rečeno da su njihovi pozitivni PCR testovi sumnjivi ili potvrđeni na infekciju omikronom – piše profesor Spektor.

On dalje navodi da analiza nije pokazala značajnu razliku u ukupnom profilu simptoma delte i omkrona, pri čemu su prvih pet simptoma u oba slučaja bili curenje iz nosa, glavobolja, umor, kijanje i bol u grlu.

Ali, ističe profesor Spektor, kada je u pitanju ukupna prevalencija simptoma, postoje neke jasne razlike.

- Gubitak mirisa bio je u prvih 10 simptoma u oktobru, pa je pao na 17. mesto. Ono što je nekad bio ključni pokazatelj kovida-19, sada se vidi kod jedne od pet osoba koje su bile pozitivne. Prema našim podacima, oko 29 odsto zaraženih će dobiti groznicu, što je takođe mnogo ređe nego što je bio slučaj sa ranijim varijantama. Samo polovina ljudi sa kovidom-19 imala je bilo koji od tri klasična simptoma groznice, kašlja ili gubitka čula mirisa – navodi profesor Spektor i podseća da je omikron varijanta zaraznija od prethodnih.

Zašto neko posle preležanog kovida-19 uopšte nema antitela?

Prema njegovim rečima, iako omikron može da deluje poput prehlade, on takođe može da bude fatalan ili da izazove dugotrajne simptome koji utiču na kvalitet života, posebno za ljude koji nisu vakcinisani ili su imunokompromitovani.

- Do sada smo viđali da se javlja kod mlađih ljudi, ali sada vidimo porast slučajeva u starijim starosnim grupama. Nedavni skok pozitivnih slučajeva kod starijih od 75 godina je zabrinjavajući, ali se nadamo da će visoki nivoi vakcinacije kod starijih i ranjivijih grupa dovesti do blažih simptoma i manjeg broja hospitalizacija – navodi profesor Spektor.

(Espreso/Telegraf)